Foto: Beoinfo (Arhiva)

On za Radio Slobodnu Evropu rekao i da će u odnosu na dosadašnju praksu sama gradska uprava biti ta koja će sastavljati rang listu dece koja stiču pravo da od grada dobiju novac.

Odluka gradske vlade da na sebe preuzme odlučivanje o tome ko stiče pravo na subvencionisani boravak u privatnom obdaništu izazvala je kritike. Portal Bebac, posvećen pravima roditelja, objavio je u sredu otvoreno pismo pod naslovom „Grad nesposoban da reši problem roditelja“.

„Po ko zna koji put kažnjeni su roditelji zbog lošeg rada inspekcija i institucija koje ne rade svoj posao. Pod izgovorom za malverzacije od strane roditelja i privatnih vrtića, brojni beogradski mališani ostali su bez vrtića. Roditelji su stavljeni pred svršen čin u situaciji da ne mogu da se vrate na posao jer nema ko da im čuva decu“, navodi ovaj portal.

Skupština grada je 2015. godine odlučila da subvencioniše, odnosno iz gradske kase plati 70 odsto troškova roditelja čija su deca u privatnim vrtićima.

“Kada smo odlučili da dajemo novac za privatne vrtiće to je tada bila urgentna mera kojom smo želeli da pomognemo deci koja nisu mogla da nađu mesta u državnim vrtićima, da im damo sredstva koja ne mogu da izdvoje”, objašnjava Vesić.

Prosečno u privatnim vrtićima mesečna naknada je oko 200 evra od kojih grad subvencioniše 70 odsto iznosa. Prošle godine na taj način subvencionisano je 17.000 dece. Taj broj i u 2019. ostaje isti.

“Ono što je izmenjeno je da su se do sada odbijenice dobijale u vrtićima i tu je bilo brojnih zloupotreba. Sada je to centralizovano, svi zahtevi dolaze u Sekretarijat i državni vrtić mora da obrazloži zašto je odbio nekog roditelja pa ćemo mi videti da li su ti roditelji trebali da dobiju mesto. Onda će grad raspoređivati u privatne, onim roditeljima koji to zaslužuju, prema kriterijumima koji važe i za upis u državne vrtiće”, objašnjava gradski menadžer.

Vesić navodi da su sistem zloupotrebljavali i roditelji i vlasnici privatnih vrtića.

“Mi smo prošle godine uradili vanrednu kontrolu. Imate privatnih vrtića koja su tokom leta prijavljivala 96 odsto prisutne dece. Svi koji imaju decu u vrtiću znaju da leti nema više od šezdesetak posto. A mi plaćamo svaki dan koji lažno prijave da je dete bilo u vrtiću. Našli smo vlasnicu vrtića koja je prijavljivala svoje unuke koji žive van Beograda da bi od grada naplaćivala subvenciju“, objašnjava on.

Udruženja i organizacije koje zastupaju prava roditelja, poručile su, nakon izmenjenih pravila o dodeli subvencija, da je upravo gradska uprava ta koja je takvim vrtićima i davala dozvole za rad.

Vesić priznaje da su tu napravljeni propusti i da su od nadležnog ministarstva zatražili da se propisi o izdavanju dozvola za rad promene.

Mesečna naknada u državnim vrtićima je oko 50 evra. U planu je, najavljuje Vesić, da do kraja godine u Beogradu bude otvoreno 11 novih ustanova sa, ukupno, oko 3.500 novih mesta.

Povezani tekstovi