Vikendom toranj na Avali poseti 5.000 ljudi 1

Vidik sa Avalskog tornja je svakako najpopularniji kako za Beograđane, posetioce iz Srbije, tako i za goste u tranzitu i turiste. Koliko je ovo atraktivna destinacija, među prvih pet u Beogradu, najbolje pokazuje statistika gde po podacima JP “Emisiona tehnika i veze“ više od 160.000 domaćih i stranih turista godišnje poseti vidikovac i kafe bar na Avalskom tornju. U jeku turističke sezone, od aprila do septembra, samo tokom vikenda toranj poseti oko 5.000 ljudi. Takođe, na zvaničnu statistiku treba dodati i veliki broj Beograđana i gostiju koji Avalu posete u sopstvenom aranžmanu.

Prema rečima v. d. sekretara za privredu Beograda Milinka Veličkovića, kompleks Avale u celini, zaštićen kao predeo izuzetnih odlika i deo područja posebne namene Avala-Kosmaj, za Grad Beograd je turistička lokacija od izuzetnog značaja koja ima veliki razvojni potencijal, naročito u oblasti turizma. Sam Avalski toranj nije samo strateški važan telekomunikacioni objekat, već i mesto koje pored domaćih i stranih turista, posećuju državni zvaničnici i drugi ugledni gosti iz javnog i društvenog života.

– Od kako su, sredstvima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ove sezone otvoreni novi sadržaji, poput etno prodavnice, kafea, turističkog info centra i suvenirnice TOS-a, dečjeg igrališta sa kafeom, multifunkcionalnih sportskih terena, lifta za osobe sa invaliditetom, broj posetilaca je povećan za još 10 odsto, a očekujemo da će se ostvarivati kontinuiran rast – kaže Veličković.

U tom pravcu idu i ciljevi Sekretarijata za privredu koji, kako kaže Veličković, kontinuirano radi na revitalizaciji Avale i obogaćivanju infrastrukture. Osim toga, cilj su i novi sportsko-rekreativni, kulturni i drugi sadržaji.

– Trudimo se da organizujemo i pomognemo brojne manifestacije i događaje, radimo na razvoju turizma specijalnih interesa imajući u vidu brojne neiskorišćene mogućnosti, primera radi, za bicikliste kao segment posebnih interesovanja. Podržavamo programe razgledanja grada, manifestacije koje organizuju sportski savezi i udruženja, razvoj programa „mountin biking“ na više lokacija – objašnjava Veličković. On dodaje da će Grad nastaviti sa aktivnostima koje će popularisati Avalu i Avalski toranj kao turističku atrakciju i afirmisati izuzetnu priču o starom tornju. Neke od aktivnosti biće mobilizacija poznatih ličnosti i građana na prikupljanju sredstava, ali i podsticanje Ferijalnog saveza, planinarskih društava, izviđača i orijentiraca da organizuju više izleta i takmičenja.

Do sada, značajna sredstva u kompletnu izgradnju i sanaciju kompleksa tornja 2016. i 2017. godine izdvojilo je Ministarstvo trgovine kroz projekte razvoja turizma u Srbiji i JP ETV iz sopstvenih sredstava. Grad Beograd je pomogao da se asfaltira deo Avalskog puta, a JKP “Zelenilo Beograd“ je izvelo radove na ozelenjavanju kompleksa.

– U prethodnoj nedelji izvršeni su radovi u okviru redovnog održavanja saobraćajnica na putu koji vodi ka Avalskom tornju, gde su se održavale auto-moto trke. Nastoji se da se iznađe trajnije rešenje za prevoz turista i izletnika do naše najbliže planine – dodaje Veličković.

Za sada, tokom sezone posetiocima i turistima na raspolaganju su turistički autobusi SP Laste i BS tursa i sezonska gradska autobuska linije 400, koja saobraća vikendom od Trošarine do Avalskog tornja. U vreme održavanja manifestacija, Grad dodatno pojačava prevoz, kako bi se omogućio odlazak većem broju posetilaca na Avalu.

Turistička organizacija Beograda, u saradnji sa Lastom, organizuje vikend obilaske Avale otvorenim turističkim autobusom. U pitanju je turistički program koji se realizuje godinama za redom i koji belezi sve veći broj posetilaca.

– Pored Tornja na Avali koji je značajna i važna turistička atrakcija našeg grada, obilaze se i Spomenik neznanom junaku, podignutom na mestu srednjevekovnog grada Žrnova, i druge lokacije. Turistima je na raspolaganju i novootvoreni info centar – kažu u TOS i dodaju da bi dodatni ugostiteljski objekti svakako mogli obogatili ponudu sadržaja koji su na raspolaganju posetiocima.

Beograd, Šumadija i Banat „na dlanu“

Gondola tornja ima sedam nivoa od kojih su dva predviđena za turiste, a ostali su namenjeni tehničkim uređajima. Na visini od 122 metra nalazi se terasa sa vidikovcem, sa koje se prostire pogled na široku panoramu Beograda, celu Šumadiju, Banat i gotovo pola Srbije. Samo tri metra ispod vidikovca nalazi se kafe-bar. Do vidikovca i bara posetioci se prevoze nepunih 40 sekundi, pomoću dva lifta. Na platou ispod „nogu“ tornja i oko njega nalaze se letnja bašta, bina za kulturno-umetničke programe i panoi za izložbe.

Kroz istoriju emisione stanice

U „Muzeju, Galeriji, Školi“ izloženo je više stotina uređaja, koji prikazuju razvoj radiotehnike i elektronske tehnologije, od otkrića i prve upotrebe pa do današnjih dana. Izložen je veliki broj raritetnih uređaja koji su izvan upotrebe više od pola veka, a još uvek su u funkciji, kao i više od 200 pejzažnih, tehničkih i radnih fotografija velikih formata, koje predstavljaju emisione stanice i život u njima, a autorska su dela inženjera.

Spomenik neznanom junaku

Srednjovekovna tvrđava Žrnov, jedna od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji, smeštena je na najvišem vrhu Avale, na 511 metara nadmorske visine. Sagradili su je Kelti, koji su se, prema ocenama arheologa, na tom području bavili rudarstvom još pre 4.000 godina. Na temeljima utvrđenja Rimljani su kasnije sagradili osmatračnicu odakle bi čuvali Singidunum i rudnike na obroncima planine. Kasnije su Srbi tu sazidali tvrđavu, a Osmanlije je potom ojačale za napad na Beograd. Dobro očuvani ostaci grada, po odluci kralja Aleksandra I Karađorđevića, dignuti su u vazduh 1934. da bi se na vrhu Avale podigao spomenik vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu. Spomenik Neznanom junaku podignut je po nacrtima vajara Kraljevine Jugoslavije Ivana Meštrovića.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.