Batinaši u teatru

Trebalo je da se u Novom Sadu dogodi nezapamćeni skandal – da naručeni, a možda i plaćeni batinaši, pretuku trojicu glumaca – pa da gradska vlast shvati da je vrag odneo šalu i da mora da smeni direktora Pozorišta mladih Tomislava Kneževića. Njegovu ostavku ili smenu zahtevali su glumci organizujući gotovo četvoromesečni štrajk, protest kakav, takođe, nije zapamćen u kulturnoj istoriji Srbije.
Ne bi se novosadski radikali, koje predvodi gradonačelnica Maja Gojković, a potpomažu socijalisti i stvarni ili odbegli članovi DSS, verovatno ni sada odlučili da puste Kneževića niz vodu, da nisu naprasno shvatili da će ubuduće oni biti meta javnog zgražanja, osude i besa građanstva zbog kulturnog šoka i ljage koju je vlast nanela na lice Novog Sada, grada koji rado i često naziva Srpskom Atinom.
Šta inače reći za vlast koja slepo i kao gotovo nezainteresovano, a u stvari oholo i bahato, posmatra četvoromesečnu agoniju kulturne ustanove namenjene najmlađima? U isto vreme gradonačelnica se lecima i bilbordima hvalila kako je za dve godine vlasti preporodila Novi Sad, pa i u kulturnom smislu, uvrstivši u svoje uspehe i koncerte Stinga i Erosa Ramacotija. Kao da posao gradonačelnice nije da vodi grad, kako bi građani u njemu ugodnije živeli, nego da preotima posao Maksi Ćatoviću i njegovoj Komuni, koja bi, valjda zauzvrat, bila spremna da se više veže za Egzit.
Novosadska radikalska vlast na svoj način posmatra i tretira kulturu. U sred Katoličke porte, recimo, zacementirana je nakaradna četvrtasta fontana. Bez obzira na proteste zaštitara spomenika kulture i starog gradskog jezgra. U slične poduhvate spada i besomučno behatoniranje gradskog središta. Zato ne čudi pokušaj „betoniranja“ Tomislava Kneževića na direktorskom mestu, iako se on kao glumac nije proslavio ni u Novom Sadu i ne bi ga ni vredelo pominjati da gradu nije napravio nepopravljivu štetu. Ostaće upamćen jedino po tome što su u njegovom pozorištu pretučeni glumci. Samo time može se „dičiti“ i novosadska vlast s radikalima na čelu.