Bez dijaloga nema slobode

Istine radi, javnosti radi, moram da odgovorim na tekst glumice Bojane Maljević, objavljen u Danasu 13. marta. Zahvalna sam gospođi Maljević na iscrpnim informacijama i strasnom kazivanju, a povodom njenog projekta „Moderno ropstvo“ (igrana TV serija, trinaest epizoda) o trgovini ženama u Srbiji i modernim srpskim robinjama, koji je Vlada Srbije darovala sa skoro milion evra.
Prvi put čujem da gospođa Maljević ima dva koautora na ovom projektu i stručne saradnike iz NVO i državnih organa i radujem se zbog toga. To se nije moglo ni naslutiti iz informacije objavljene iz Vlade Srbije, prilikom svečanog uručenja ugovora glumici Bojani Maljević, decembra 2006. Tada je jasno rečeno da je ona autor projekta, a da producentska kuća Monte Royal Pikturs stoji iza celog posla.
Teško je poverovati da su baš svi novinari-izveštači iz Vlade Srbije bili nemarni, da su izmislili tu informaciju (Danas, Politika, Radio Beograd, Blic). Ako je to, kako kaže glumica Bojana Maljević „ozbiljan projekat stručnih ljudi“, a nema razloga da joj ne verujem, plasirati informaciju da je ona jedini autor projekta najblaže rečeno je neozbiljno, a i obmanjivanje javnosti.
Nema zle namere, nema zavisti, nema ljubomore, kako mi maliciozno pripisuje glumica Bojana Maljević. Ne bavim se ni televizijom, ni filmom, ni režiranjem beogradskih tračeva, i nisam lično zainteresovana za tu vrstu projekata. Zato moja intervencija u tekstu „Lak plen moćne industrije“ nije u konfliktu interesa, ni ljudskih ni profesionalnih. Opaka, surova, međunarodna industrija seksa, transnacionalna trgovina ženama u kojoj stradaju i naše kćeri, samo je jedna od tema kojom se bavim u svojim tekstovima o svetu žena, pa gospođa Maljević nema razloga da se oseća ugroženom. Poistovetiti svoju igranu TV seriju sa državnim, nacionalnim projektom i borbom protiv ove opake moderne bolesti, i očekivati upravo ovih dana „podršku svih zemalja u regionu“, neozbiljno je, prepotentno i bez pokrića.
I dalje smatram da igrana TV serija nije najpogodniji model, za prvu veću kampanju o seks trafikingu u Srbiji. Takođe smatram da je trebalo raspisati javni konkurs za tako značajan državni projekat, a i sredstva iz budžeta Srbije. I dalje smatram da su ta sredstva mogla efikasnije da se iskoriste za istraživanje fenomena, dokumentarni TV film, za pomoć tim nesrećnicima i njihovim porodicama.
Konačno, moramo se svi zajedno učiti demokratiji, a ona podrazumeva procedure, javnost rada, odgovornost za trošenje para iz budžeta Srbije. Iskreno se nadam da će nova vlada Srbije konačno formirati nezavisno nacionalno telo za kontrolu trošenja para iz budžeta Srbije, što je njena obaveza, a na radost poreskih obveznika, a što sadašnja vlada Srbije nije učinila.
Moram priznati da je veoma duhovito od gospođe Maljević da u svom tekstu mene pita gde da nađe još novca koji joj nedostaje za projekat „Moderno ropstvo“. Bilo bi zanimljivo da nam glumica Bojana Maljević otkrije tajnu, meni i drugim siromašnim građanima i umetnicima Srbije, na koja se to vrata Vlade Srbije pokuca, ponese projekat i dobije milion evra? To smatram vrhunskim znanjem, vrhunskom kompetentnošću i vrhunskom ženskom veštinom.