Bez štanda u Frankfurtu

Najveći, a sa petstogodišnjom tradicijom na koju se zvanično oslanja i najstariji sajam knjiga na svetu, biće otvoren naredne sedmice za, kako se procenjuje, preko 300.000 posetilaca. Za svega nekoliko dana, koliko traje Frankfurtski sajam knjiga, prošle godine sklopljeni su poslovi u vrednosti od oko 600 miliona evra. Ove godine očekuje se novi rekord. Ukratko, to je događaj koji se ne propušta. Osim, to jest, ako iz Frankfurta ne stigne obaveštenje o neizmirenim dugovima.
Ministarstvo kulture saopštilo je da zbog neizmirenog duga od 30.000 evra, Srbija ove godine neće imati svoj štand u Frankfurtu. Dug je prošlogodišnji, kada je nastup Srbije organizovalo Udruženje knjižara i izdavača, na osnovu javnog konkursa. Međutim, Srbija i bez dugovanja ne bi imala svoj štand u Frankfurtu, iz prostog razloga što se niko nije ni prijavio da organizuje nastup na Sajmu.
Pozicija u kojoj su se našli realizatori kulturne politike u Srbiji deluje zaista bezizlazno. Kao u bajci, čiji zaplet vodi u noćnu moru – ako odeš, kajaćeš se, ako ne odeš, kajaćeš se. Naime, uobičajeno traljavi nastupi na međunarodnim sajmovima knjiga, prepušteni „organizaciji“ ljudi sa viškom samopouzdanja, a hroničnim nedostatkom ideja, sposobnosti i sistemske podrške, podjednako su ozbiljna blamaža kao i izostanak sa značajnih svetskih manifestacija.
Gde se zagubio novac koji je, navodno, uredno isplaćen Udruženju izdavača i knjižara Srbije na ime troškova zakupa štanda u Frankfurtu prošle godine? To neće biti teško utvrditi, ako se bude htelo. Lako je ustanoviti i ko je odgovoran što prijava za Frankfurtski sajam ove godine nije ni poslata. Teži deo posla biće suočavanje sa činjenicom da se produkcija i promocija savremene književnosti u Srbiji odvija po žanrovskim zakonima jeftinog krimi-romana, čiji su glavni akteri korumpirani šerifi i beskrupulozni dileri, s armijom beskičmenjaka naoružanih olovkama. Bez zakona i etičkog konsenzusa među akterima, svaka strategija razvoja i promocije kulture zapravo je besmislena.