Bežite, traže se ministri

Milinko Bujišić Danima su nepoznati ljudi obilazili oko moje kuće i po selu se raspitivali kakav sam i gde me mogu naći. Ko god je imao šta da kaže, sve je rekao. Neko je rekao da volim da lažem i da prevarim, neko da hoću da zavučem ruku u tuđi džep, neko da sam ovakav, neko da sam onakav. Uglavnom, rekli su sve što bi u našem selu svako rekao o svakom.
Na kraju, posle svega što su čuli, došli su i kod mene. Neko im je otkrio mesto gde sam se sklonio. Predstavili su se da su iz Agencije za proizvodnju i promet kadrova visokog ranga i da trenutno rade za skupštinsku većinu koja je nekidan formirana. Rekli su mi da je na nadležnom mestu procenjeno da ja budem ministar i da ne bi bilo dobro da takvu ponudu odbijem. I zbog mene i zbog države i zbog naroda. Na osnovu materijala od koga sam napravljen, na osnovu ugleda koji uživam u svom selu, i na osnovu svega što su mogli saznati prisluškujući telefonske razgovore, zaključili su da ja veoma uspešno mogu da obavljam tako odgovornu funkciju.
(Vidim ja da su svi drugi ispali pametniji od mene. Kad su čuli da se traže ministri, niko nikom ne govori gde se nalazi, svi se razbežali po šumama i zahvaljujući lepom vremenu niko ne spava kod svoje kuće. Neće, navodno, da krnje ugled svojoj porodici, ili da sutra, ko zna zbog čega sve, idu po sudovima ili po zatvorima.)
Ubeđivali su me i uveravali da će vlada u koju bi trebalo da uđem sigurno biti najveća, a možda i najbolja na svetu, i da bi svaki pametan čovek na ovoj planeti poželeo da bude njen član. Članovi Agencije tvrde da će to biti tako demokratska vlada da u nju može da uđe baš svako ko želi da vlada kako god hoće i koliko hoće. Mene za to mesto preporučuje, kažu, moj pređašnji rad i kvaliteti koje posedujem, a koji su opštepoznati u celom mom kraju. Krivična dela koja su mi stavljana na teret i tužbe koje još imam samo su preporuka za ministarsko mesto, jer su me proganjale vlasti koje su poslate u opoziciju, a možda i u prošlost.
Zalud sam se pravdao da sam ja član više partija i kao takav ne pripadam nijednoj celom dušom i telom. Govorio sam da ne mogu da ostavim porodicu, stoku i imanje, a i da se plašim da li ću moći da opravdam poverenje koje mi se ukazuje. Odnosno, da li ću znati da radim tako odgovoran posao, jer nikad ništa slično tome nisam radio. Uspeo sam da nabrojim samo tridesetak resora koje bih uspešno mogao da vodim.
Na sve što sam rekao, kao i svi pametni ljudi, imali su spremljen odgovor. Na to što sam rekao da sam član više partija i da ne znam koju bih u vladi predstavljao, odgovorili su da je baš to velika prednost, jer kad sam član više partija, ja sam, u stvari, nestranačka ličnost, a takvi su danas najtraženiji i njih je veoma malo, tako da skoro svi višepartijci koliko ih ima, moraju ući u vladu kao neopredeljeni.
Porodicu, po njima, ne moram ostavljati, već je mogu voditi sa sobom, ili decu poslati u inostranstvo na školovanje kako se ne bi mešala sa decom običnih građana, a ženu takođe u inostranstvo u neku dugogodišnju kupovinu. Žena ministra kad ide u kupovinu ne završi je nikad pre isteka mandata svog muža, kažu, i navode mnoge svetle primere.
Pravdanje imanjem i stokom nazvaše neozbiljnim razlogom. Navedoše primer jedne male partije koja je uz pomoć dva koaliciona partnera prešla cenzus i čije je kompletno članstvo ostavilo sve, pa i stranku. Svu ranije stečenu imovinu su zamrzli i svi do jednog otišli u ministre. E, kad mogu oni, zašto ne bih mogao i ja, pitaju se. A oni, navodno, dobro znaju šta je vlast i šta sve vlast poštenom čoveku može doneti.
Kao nestranačka ličnost u vladi, rekoše, umesto o svojoj partiji moći ćeš da pomogneš svom kraju i svojoj porodici. Moći ćeš o tuđem trošku da izgradiš puteve i sve druge infrastrukturne objekte i privredne objekte, da sve zaposliš u užoj i široj familiji. I navodili mi stotine primera bivših ministara koji su potvrđivali da je to stvarno tako.
Tvrdili su mi da će estradne zvezde, kad postanem ministar, u meni prepoznati pravog, šarmantnog i moćnog muškarca, i da se sve vreme mog mandata neće odvajati od mene. Uveravali su me da ću, ako mi nekad istekne mandat i izađem iz vlade, što sve zavisi isključivo od mene, izaći kao bogat čovek, ne samo materijalno nego i duhovno, a i sa ogromnim znanjem iz svih oblasti.