Bicikl komunikacija

Uvek aktuelan, bicikl predstavlja zdraviji, jeftiniji, ekološki prihvatljiv, ali često i brži način prevoza. Kao takav može da predstavlja novi simbol komunikacije, dvosmerne, konstruktivne i efikasne, odnosno da se pod terminom „bicikl komunikacija“ obuhvati svaki vid direktne, jasne i fleksibilne razmene poruka i ideja.

Moj prvi bicikl je bila crvena „ponika.“ Na njoj sam naučio do vozim. Čak i kada se farba oljuštila i lanac stalno padao, osećaj slobode koji sam doživljavao svaki put kada bih seo na njega urezan je u sećanje iz najranijeg detinjstva. Danas bicikl koristim za rekreaciju, iako bih ga radije koristio kao prevozno sredstvo jer omogućava da brzo stignemo što dalje i da pritom vidimo i doživimo što više.

Dok sam boravio u Njujorku, video sam Meril Strip kako kupuje u prodavnici povrće i odlaže ga u svoju korpu pričvršćenu za bicikl, na kojem se potom odvezla. To je bio jedan zeleni retro model, sa smeđim sicom i šarmantnom pletenom korpom, verovatno najelegantniji bicikl koji sam ikada video. Za trenutak sam bio više očaran biciklom nego činjenicom da sam na metar udaljenosti video jednu od najboljih holivudskih glumica.

Takva kultura vožnje bicikla u Srbiji ne postoji još uvek, iako istraživanja pokazuju da bi čak 78 odsto Beograđana rado koristilo bicikl, kad bi videlo da i drugi to rade i kad bi postojala kultura upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva. Da bi se to ostvarilo, treba poboljšati infrastrukturu u vidu biciklističkih staza i traka, parkirališta za bicikle, promovisati bicikl kao održivu alternativu automobilskom saobraćaju i uvesti podsticaje za korišćenje bicikla umesto automobila, sprovesti kontinuiranu kampanju sa javnim ličnostima na biciklima, uvesti bicikl u filmove, serije, pozorišne predstave, javni diskurs.

Srpska kinematografija obiluje „promocijom biciklizma“, kultni filmovi kao što su „Maratonci trče počasni krug“, „Varljivo leto '68 “ i „Ko to tamo peva“ sadrže legendarne scene sa biciklom. A književnost? Pa, naravno Svetislav Basara i „Fama o biciklistima“. Gde se to izgubilo?

Automobili nas uslovljavaju da budemo disciplinovano zagledani u put koji je pred nama, umesto da doživljavamo predele pored kojih prolazimo, vetar u kosi, osećaj prijatnog bola u mišićima, slobode, mogućnosti da štedimo, živimo zdravo i komuniciramo sa komšijama u toku vožnje.

Amerika, Holandija, Nemačka, Danska, Japan, Kina poseduju kulturu vožnje bicikla. U Holandiji se oko 27 odsto ukupnog prevoza na godišnjem nivou obavi biciklom. Od toga 25 odsto se ostvari za vreme odlaska na posao. U ovoj zemlji se na kupovinu bicikla godišnje potroši skoro jednu milijarda evra, a Holanđani su u samom vrhu po zdravlju svojih stanovnika. U Nemačkoj gotovo da nema domaćinstva koje ne poseduje makar jedan bicikl. U Kopenhagenu oko 37 odsto građana vozi bicikl svakog dana. U Šangaju 60 procenata lokalnog stanovništva koristi bicikl za odlazak na posao. Gradonačelnik Londona Boris Džonson ima ideju da pravi auto-put za bicikliste kroz britansku prestonicu.

O izumu budućnosti koji dolazi iz prošlosti i globalnom trendu vožnje bicikla govori sve više besplatnih mobilnih aplikacija za bicikliste. One sadrže interesantna mesta za posete, rute i udaljenost od jednog mesta do drugog, punktova za pomoć ako vam je pukla guma ili ste se povredili. CycleMap na primer sadrži 1,6 miliona kilometara biciklističkih staza i informacije o približno 250 gradova koji imaju punktove za iznajmljivanje bicikala.

Da li će se i kada Srbija naći na globalnoj mapi biciklizma, zavisi samo od nas – svesnih pojedinaca. Da li ćemo se osmeliti i krenuti svojim biciklima na posao, makar ih parkirali uz obližnju banderu u nedostatku češljeva za bicikle? Jedna lasta ne čini proleće, ali vredi pokušati. Napravite prvi korak u širenju bicikl komunikacije. Ja sigurno hoću. Kako kaže konstruktor mauntbajka Geri Fišer: „Anybody who rides a bike is a friend of mine.“

Autor je diplomirani ekonomista i izvršni direktor za komunikacije u Danasu