Budžet, plate i principi

Saša Nikašinović Nedavni razgovori sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda bili su lagodniji nego ikad, jer je Srbija – slučajno ili baš u vreme dok su oni trajali – prevremeno otplatila ceo dosadašnji kredit ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji. Nije, dakle, bilo nikakve stresne situacije. Nema nikakvih uslovljavanja. Bilo je, istina, kritike, preporuka i saveta šta treba uraditi, ali samo od domaćih političara zavisi da li će, i šta, od tih preporuka i saveta MMF prihvatiti. Kažu da su Slovenci, dok su se tek spremali za ulazak u Evropsku uniju, slušajući preporuke MMF uvek klimali glavom, a kad bi Misija MMF otišla – radili bi po svome. I, kako se ispostavilo, nisu uopšte radili loše. Naprotiv.
Da li ćemo i mi biti toliko pametni kao Slovenci, drugo je pitanje. Može da bidne, ali ne mora da znači – što rekao Nikola Pašić. Ima dosta ekonomista koji misle da bi za Srbiju bilo bolje da i dalje ima nekakav kreditni aranžman sa MMF-om. Ne zato što nam je taj kredit potreban, nego da bismo i dalje imali neku vrstu tutora i nadzornika koji će reći šta se može, a šta ne. Tako bi, kažu ovi ekonomisti, Srbija brže sprovela reforme i privreda bi snažnije krenula napred. Nije sigurno da su oni u pravu, ali čovek pomisli da bi baš dobro došao neki takav nadzornik koji bi presekao beskrajne razgovore političara o principima i foteljama i naterao ih da u najkraćem roku formiraju novu vladu.
Od nove vlade i zavisi šta će prihvatiti od preporuka MMF. U principu se gotovo svi slažu sa ocenom da je projekcija budžeta za ovu godinu preterano visoka i da bi budžet trebalo da bude manji. Problem, međutim, uvek u ovakvim slučajevima nastaje kada treba odlučiti gde i šta smanjiti. Neko mora biti pogođen i zbog toga će oko kresanja budžeta biti prilično natezanja. Šansi za donošenje budžeta odmah čim se vlada formira praktično nema. Čekaćemo poduže na taj budžet, pa je Misija MMF zato i predložila da se privremeno finansiranje produži i na naredna tri meseca. U najmanju ruku to bi značilo da u prvih pola godine nema nikakvog povećanja budžeta – sredstva ostaju ista kao i u prošloj godini. Sadašnja tehnička vlada ima i legalna i nelegalna sredstva da odluku o privremenom finansiranju produži, a dosad je stiglo već dovoljno obećanja da zbog privremenog finansiranja neće biti zastoja u isplati penzija i plata budžetskih korisnika.
Gotovo je sigurno da glavna preporuka Misije MMF – o smanjivanju plata kako budžetskih korisnika tako i onih u javnim preduzećima – neće biti poštovana. Pogotovo ne u trenutku dok se ne zna da li će biti nove vlade ili novih izbora. Da bi se to uradilo, trebalo bi da imamo veoma stabilnu vladu koja će ostati na vlasti četiri godine, a za to vreme birači će verovatno zaboraviti ono loše što se dogodilo na samom početku mandata. Zasad možemo samo da priželjkujemo takvu vladu. Plate će, dakle, biti redovne i neće se smanjivati. O tome birači ne treba da brinu. A to dalje znači da će i budžet, bio privremen ili ne, biti previsok.
Visoke plate, ali i drugi budžetski izdaci, poskupljenje grejanja i goriva, pa najavljeno povećanje cene struje ubrzaće inflaciju. Sve manje je nade da se ona zadrži na onih željenih četiri odsto, ali je za krajnju prognozu još previše rano. Nevolja je što u Srbiji danas ozbiljnu i smislenu ekonomsku politiku danas vodi jedino Narodna banka Srbije. Pretnja da bismo se mogli suočiti sa inflacijom višom od prošlogodišnje zasad brine jedino guvernera Radovana Jelašića.
Mehanizmi za obuzdavanje inflacije kojima Narodna banka Srbije raspolaže takvi su da umesto smanjenja treba očekivati povećanje kamata na kredite privredi i grđanima. Povećanje treba očekivati i kod kamata na štedne zapise Narodne banke Srbije. Štednja u devizama i dalje će donositi niži prihod nego kupovina štednih zapisa i o tome bi oni koji brinu o svom novčaniku, a imaju dovoljno para za štednju trebalo da razmisle.
Loše posledice toga što nemamo vladu niti smislenu ekonomsku politiku osetiće se kasnije. Strani investitori svakako će sačekati da se politička situacija u Srbiji smiri, što znači da priliv stranih investicija neće biti ni blizu prošlogodišnjem. Ne treba, dakle, očekivati ni brže otvaranje novih radnih mesta na čemu su u izbornoj trci političari dosta insistirali.