Buvljak i kazačok

Borka Pavićević Novobeogradski Buvljak. Institucija društva mnogo jača od države, pogotovo u ovom času kada izvršna vlast vlada primereno ratnom stanju. Na Buvljaku je život nikako kolektivan, već skup individua koje su se zaverile da žive. Bez obrazloženja i bez zahteva da im neko to omogući. Guraju kroz kreativnu strku, frku i žure da nešto oposle. Ne da „odrade“, pa da spavaju, odu na vikend, već da oposle.
Na Buvljaku ima svega sa čime se nešto može, sve sem da bude ništa i prazno, nepokretno i pusto. Kako bi Aleksandar Ale Popović uživao u tom fantastičnom pozorištu, raznolikom i bogatom.
Ispod mosta kojim prolaze vozovi kao u Vinkovcima i čuju se najave sa nedaleke stanice, neki ogromni iskrivljeni i prljav beton iznad glave, na raskopanoj ulici, ispred žice „sekundarnog“ Buvljaka, gde već iza podneva Romi i ostali trpaju u kojekakve kese i vreće neprodati otpad, eto i majki koje guraju kolica sa dečicom, sa i bez cucle. Mora da je stepen zagađenosti toliki da bi se reklo da si u paklu. Ali ne, nisi, u raju si spram političkih elita. Evo i trudnica, od kada ih ne videh. Jedna, visoka i plava, u ljubičastom, rukama pridržava i stomak i suknju, a glavom nekome daje znak „Ovamo“ preko podignutog asfalta ka Buvljaku. Svaka čast, žene, i srećne vam jeftinije pelene.
Sve je to na Buvljaku baš sada, ne ni u prošlosti, a ne ni u budućnosti, već baš sada. I tom svetu, našem svetu, kao i drugom svetu, treba stabilnosti i mira, treba izvesnosti da se nešto oposli, nešto proda i kupi, nešto razmeni, doda, stvori.
Ne znam šta tu mogu da učine Bog i Rusi, pa makar ih prizivali puštajući, emitujući na sav glas Kazačok. Kraljevstvo za veto i petnaest posto teritorije, a Rusi su, kao uostalom i Bog, kao i Muhamed, uključeni u sve procese savremenog sveta. Članovi su Kontakt grupe, kako rekoše Olji Bećković i ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Polt i ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort, te su uključeni i u procese oko Kosova i Metohije.
Političke elite govorile su i govore šta narod traži, govorile su i govore šta hoće građanke i građani, govore šta hoće izborna volja građana. Meni se čini da, uprkos svim glasovima u Utisku nedelje, civili žele upravo suprotno od onoga što je Olja Bećković htela da sazna i dobije, a to je da je odlaganje izvesno, da sve ovo neće biti sada, već da će biti odloženo za neku bolju, podobniju i naklonjeniju budućnost. Da ima vremena, da će se još pregovarati, sedeti i pregovarati. O „šestom principu“ i o petnaest posto teritorije.
Da li reči i pojmovi, recimo „propadanje“ (da propadne Ahtisarijev plan), „otimanje“, „otimanje teritorije“ potiču iz istog načina mišljenja. Pa zar se ovde, u sred Beograda, ne otima i ne propada. Svakodnevno vidim kako se nešto otima, a bogami, i kako nešto sasvim propada. Pa šta rade političke elite? Otimaju jedni od drugih, što neposredno donosi propast narodu, građankama i građanima, a time i izbornoj volji građana, kako god je tumačili. Da li tu pomaže Kazačok? Koja muzika nam može pomoći, ko nas može zaštititi? Veto?
Buvljak je fakticitet, on je stvaran, a jezik je napasan i zato opasan, te preti da se prekomernom silom otuđi od petnaest posto teritorije.Taj se proces prvo desi u glavi, a onda se zbude. Argumentacija počinje opako da liči na „odbranu ognjišta“, „oslobađanje gradova i teritorija“ i to je ono što pokazuje kontinuitet zlomisli i neuspeha. Sa jedne strane, to je ponižavanje naroda, jer se sitematski radi na zagađivanju stvarnih problema, a i na ugrožavanju „svetosti“ i „duhovnosti“ reči. I tu ne mogu ništa ni Amerikanci, ni Rusi.
Prvo, da li izborna volja građana zahteva odlaganje, odlaganje svega, pa i života?