U svom zaista neshvatljivom pokušaju radikalne destrukcije mita o Ernestu Če Gevari (Danas, 30. oktobra), Nikola Samardžić, pre svega, zaobilazi istinu i to na zaista sasvim neverovatan način. On knjigu o Fidelu Kastru nekakvog opskurnog kubanskog emigranta Humberta Fontove objavljenu u SAD („Fidel: Hollywood’s Favourite Tyrant“), izostavljajući iz naslova „Fidel“, pretvara u knjigu „Umberta“ Fontove o Če Gevari, tako da tim Gevaru umesto Kastra pretvara u glavnu ličnost knjige. Mada se, kao sasvim izvesno, podrazumeva da u knjizi Fontova ni Gevaru nije okarakterisao drugačije nego kao tiranina, kada se ustanovi ovakva jedna montaža (da se izostavi jača reč), onda i sve drugo što u tekstu piše Samardžić, čak i da je sasvim tačno, mora da bude dovedeno u najozbiljniju sumnju. Međutim, nije mi cilj da raspravljam o Samardžićevim stavovima o Kastru i Kastrovoj Kubi, nego isključivo o njegovom stavu prema Gevari.
Da li je Ernesto Če Gevara zaslužio, samo zbog činjenice što je nekoliko dana pre pojave knjige sećanja njegove supruge koju je predstavila njihova ćerka na Sajmu knjiga u Beogradu, u srpskoj skupštini usvojena Deklaracija o osudi blokade Kube, koju su podržale sve poslaničke grupe sem LDP, da ga Nikola Samardžić ovako napadne? Da li je samo zbog toga, čovek koji je čitavim svojim životom i herojskom smrću dokazao da je sve što je radio, radio iz ideala u koje je bio čvrsto i nepokolebljivo uveren, zaslužio da ga Samardžić, citirajući Fontovu, nazove kukavicom i masovnim ubicom ili Kastrovim glavnim egzekutorom, kombinacijom Berije i Himlera? Pa, Če Gevara nije samo simbol komunističke Kube, on je svetski simbol!
Trebalo bi još mnogo da se piše, ali ja ću se zaustaviti ovde. Dodaću još samo to da mi se čini da ovakvi Samardžićevi stavovi o Če Gevari ne samo da mogu da zaustave priliv novih članova i simpatizera u Samardžićevu partiju, LDP, nego i da dovedu do njenog napuštanja i od strane nekih već postojećih.