Čija pobeda odgovara Rusiji

…Zašto se Moskva kladi na Tadića? Verovatno zato što konfrontacija sa Zapadom zbog Srbije ne ulazi u planove Kremlja.
Ideja Nikolića o razmeštanju naših baza u srpskim planinama na prvi pogled može izgledati privlačno. Drznik koji greje samoljublje. Ali, ruku na srce, da li mnogi ozbiljni analitičari veruju u njeno ostvarenje? Populisti Nikolićevog tipa, kada dođu na vlast posle burnih izbornih kampanja, imaju običaj da zaborave vruća obećanja koja su dali. Pogotovo tako egzotična. A stanovnici Kopaonika će podići narodni ustanak ako se sutra zajedno sa skijaškim uspinjačama pojave strane rakete i radari. Iako su bratski, pravoslavni.
Još jedna tema koja uzbuđuje Moskvu – mogućnost članstva Srbije u NATO-u. Stav Nikolića prema tom pitanju imponuje: on insistira na vanblokovskom statusu. Što se tiče Tadića, sadašnji predsednik je tokom cele kampanje pažljivo obilazio osetljivu temu. To je i razumljivo: još je sveže sećanje na natovsko bombardovanje 1999. Ali, ovo ćutanje teško da može dovesti u zabludu nekoga u Srbiji: Tadićeva ekipa nema ništa protiv članstva u NATO. To je svima davno poznato.
Pa šta? Da li je to toliko strašno za Rusiju? Na nivou emocija – da, neprijatno je, kod nas ne vole NATO. Međutim, članstvo Srbije u NATO-u ne predstavlja realnu pretnju za Moskvu. Na kraju krajeva, ne pripremamo se da ratujemo s NATO-om na dalekom balkanskom frontu.
A u dugoročnoj perspektivi pripajanje Beograda evroatlantskim strukturama može da ispadne čak i korisno. Ko god bio na vlasti u Srbiji, on ne može da ignoriše simpatije naroda prema Rusiji, koje su sada naročito pojačane zbog Kosova. Dakle, stupanjem u Evropsku uniju i NATO, Beograd će tamo ojačati „proruski lobi“.
Međutim, to može uslediti samo u slučaju ako za predsednika Srbije izaberu respektabilnog, adekvatnog političara. U slučaju pobede Nikolića Srbija se može pretvoriti u evropskog izgoja tipa Lukašenkove Belorusije. Nju niko neće uzimati u obzir, nezavisnost Kosova biće priznata u rekordno kratkom roku. A takva Srbija teško će postati izvršilac interesa Rusije na Balkanu. A tim više u ujedinjenoj Evropi.
I strateški značaj ugovora koje s Gasprom priprema da potpiše sa Beogradom će potamneti ako predsednik Srbije postane idejni naslednik Vojislava Šešelja, koji je predlagao „da se Hrvatima vade oči zarđalim kašikama“. S takvim ljudima se jedino može piti šljivovica u nekoj zabačenoj krčmi, daleko od ljudskih pogleda. Ali, pojavljivanje s njima u pristojnom društvu je nezgodno.
Saveznik, čak i kad je stoprocentno lojalan, ne sme da bude opterećenje. Inače to nije nikakav savez, već sprdnja. Koliko je Moskva imala takvih „vernih saveznika“ među „nesvrstanim zemljama“. I gde su oni sada?