Ćutanje je pogubno

Posle antifašističkog skupa i neonacističkog ispada u Novom Sadu, u državnim institucijama i političkim vrhovima višestruko je iskazana nesposobnost ili nepostojanje želje da se fašistički virus prepoznaje i iskorenjuje iz sopstvene sredine, a naročito da se ozbiljno i odgovorno prihvati činjenica da u Srbiji već dugo egzistiraju uslovi koji pogoduju da taj virus izazove epidemiju.
Veliki broj nezaposlenih i teški socijalni problemi pretežnog dela stanovništva, besperspektivnost mladih, mnogobrojne frustracije kao posledica ratova u kojima „Srbija nije učestvovala“, nespremnost zvanične Srbije da se suoči sa svojom neposrednom prošlošću, a i sadašnjošću, nezadovoljstva koja iz svega toga izviru – više su nego pogodno tlo za bujanje fašizma. Priča da je reč o sporadičnim pojavama i zanemarljivim grupama lako može da se obije o glavu ako te grupe prerastu u formacije koje, poput nekadašnjeg SS-a u Nemačkoj, počnu da marširaju kao udarna garda populističke partije koja preuzima vlast. Jer, ne bi trebalo zaboravljati da je i Hitler legalno i demokratski stekao ogromnu većinu pre nego što je svoju partiju pretvorio u jedinu.
Da bi, u našem društvu, pritisnutom ogromnim socijalnim problemima, uslovi za ekspanziju fašizma bili još povoljniji, potrudili su se poslednjih decenija svi oni koji su „prepakivali“ istoriju u skladu sa dnevnim političkim potrebama, zločince i kvislinge uzdizali u svece i spasioce, potiskivali istinu o fašističkoj teoriji i praksi na tlu Srbije pre i u toku II svetskog rata, na širokom frontu potirali antifašističke vrednosti i činili sve da ih istisnu iz sećanja srpskog naroda, koji je najveću afirmaciju u istoriji doživeo zahvaljujući upravo svom antifašizmu i doprinosu zajedničkoj pobedi progresivnog čovečanstva nad nacifašizmom u II svetskom ratu.
Neodgovorno je, s jedne strane, podsećati da neofašističke i neonacističke grupe i organizacije postoje širom Evrope pa čak i u Izraelu, što je tačno, a s druge, tvrditi da fašizma u Srbiji nikada nije bilo pa da ga ni sada nema, što je ili velika zabluda ili velika obmana, a u svakom slučaju – dodatno zbunjivanje već mnogo čime idejno dezorijentisanih građana. Takođe je neodgovorno u ovom kontekstu pominjati Evropu, koja krivično sankcioniše negiranje zločina protiv čovečnosti počinjenih pre gotovo sedam decenija, dok se kod nas prećutkuju ili negiraju zločini tako reći juče učinjeni i u državnom parlamentu traži sigurna kuća za njihove počinioce.
Savez antifašista