Čvrstina koja pleni

Segolen Roajal Francuski birači odlučiće 6. maja hoće li na čelo njihove zemlje prvi put doći jedna dama – Segolen Roajal. Kandidatkinja levice pristupila je Socijalističkoj partiji (PS) 1978, kada je imala 25 godina. Smatra se da joj je politički otac predsednik Fransoa Miteran, jer se ubrzo našla u njegovom timu, a kada je on 1981. postao predsednik države, uzima je za svog savetnika. PS je 1988. kandiduje za poslanika i od tada je stalno u Skupštini. Ministar je za životnu sredinu od 1992. do 93, potom ministar obrazovanja (1997-2000), i najzad za porodicu i osobe sa posebnim potrebama (2000-2002). Od 2004. je predsednica Saveta regije Poatu-Šarant.
Još septembra 2005. je započela borbu u PS za nominaciju, da bi tokom 2006. uspela da ubedi socijaliste da je najbolji kandidat za šefa države. Na partijskim izborima, novembra 2006, ubedljivo je pobedila, osvojivši 60,2 odsto glasova, Dominik Štros-Kana i Loran Fabiusa, koji su bili ispred nje u partijskoj strukturi. Ne samo da ih je pobedila, nego se oni ubrzo uključuju u njen tim. Podržava je i Lionel Žospen, koji se povukao posle poraza na predsedničkim izborima 2002, ali koji se opet nudio da bude kandidat za predsednika. Bez sumnje, najznačajniju podršku imala je od svog životnog saputnika sa kojim ima četvoro dece, prvog čoveka PS, Fransoa Olanda.
Kako bi postavila građane „u centar kampanje“, započela je svoju izbornu trku na sastancima sa pristalicama na kojima su oni umesto nje govorili i iznosili svoja očekivanja. Osmehivala se na sve strane. Međutim, otkako je u februaru predstavila svoj program, „ugovor sa biračima“ u 100 tačaka, inspirisan programom PS sa nekoliko dodaka proizašlih iz debata sa pristalicama, čvrstina, stegnuta pesnica, uperen kažiprst su potisli osmehe. Prevarili su se oni koji su u početku u njoj videli samo elegantnu ženu, lepog stasa, širokog osmeha, koju zovu po imenu, još češće po nadimku Sego. Ona je političarka koja zna šta hoće.
Segolen Roajal rođena je 22. septembra 1953. u oficirskoj porodici u Senegalu. Odrastala je u krajne konzervativnoj, katoličkoj porodici sa osmoro dece rođene u devet godina. Uprkos tome što je njen otac sinove slao isključivo u vojne škole i protivio se školovanju ženske dece, izborila se i stekla najviše obrazovanje. Posle pravnih i političkih studija završila je i Visoku školu za državnu administraciju ENA, gde je upoznala Fransoa Olanda, tako da se danas često čuje da je Oland tada „osvojio Pepeljugu da bi se našao sa Margaret Tačer.“