Daljinski za desetoro

Lepo je da se šira javnost uz pomoć pisma sekretara Biblioteke Aleksandra Geca upozna sa tako kapitalnim problemom Univerzitetske biblioteke kao što je dodela daljinskih upravljača za rampu za zaposlene koji dolaze kolima na posao. Njih je desetak (od stotinu zaposlenih), ali pošto imaju automobil, valjda su predstavnici one elite kojoj treba uvek izlaziti u susret. Nije važno što su taj daljinac od 2.500 dinara vrednosti (koliko ga Biblioteci naplaćuje isporučilac rampe) mogli da otkupe u dve ili više rata, niti što je i dalje samo parkiranje u dvorištu Biblioteke (u centralnoj zoni Beograda) za njih besplatno, niti što je rampa postavljena radi zaštite od mnogih koji su bespravno ulazili u to dvorište, uprkos gvozdenoj kapiji i kamerama s video nadzorom, čime je ozbiljno narušena statika betonske ploče ispod koje su podzemni magacini s knjigama. Nije važno ni što je sama rampa nabavljena sopstvenim sredstvima, odricanjem od drugih ulaganja, pa se nije video razlog da Biblioteka, odnosno svi zaposleni, sa kolima ili bez njih, finansiraju i kupovinu tih daljinaca za nekolicinu zaposlenih koji žele da na posao dolaze kolima. Ipak se radi o budžetskoj ustanovi koja, kao i sve druge članice Univerziteta, dobija samo trećinu potrebnih sredstava za materijalno poslovanje.
Širu javnost možda bi zanimalo da sazna da su, uz pomoć US Steel Srbije kao investitora, upravo počeli najobimniji radovi na obnovi enterijera Biblioteke od kada je ona otvorena 1926. godine. Širu javnost možda bi zanimalo da sazna da su u poslednje dve godine otvorene nove čitaonice za korisnike, da su obnovljene profesorska čitaonica i hol na prvom spratu, da su izgrađeni novi toaleti u suterenu i prizemlju zgrade. Širu javnost možda bi zanimalo da sazna i da u zgradi u Birčaninovoj ulici 24, s fondom namenjenim proučavanju narodne književnosti, proces rada teče normalno uprkos neistinitom članku objavljenom u jednom listu od strane novinara koji tamo nije ni ulazio.
Ali očigledno je teško proceniti šta širu javnost stvarno zanima, kao i u slučaju pisma Aleksandra Geca, koji je jedino izbegao da navede obrazloženje razloga zbog kojih je dobio upozorenje pred otkaz. Možda bi se onda saznali i pravi motivi njegovog pisma i cele halabuke koju je jedino on tim povodom probao da podigne u Biblioteci. Nije mi poznato da je našao istomišljenike.