Deveta rupa

Nije reč o onoj poslednjoj rupi u partiji golfa! U presudi Međunarodnog suda u Hagu povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije zbog genocida na kraju je ostao Mladić kao argument o krivici srpske države, sa njom nekako i srpskog naroda. Koliko će to svakog od nas pojedinačno i sve zajedno da košta – bez obzira na to što nema reparacija – tek ćemo da izračunavamo, ali neke posledice se, kao i u slučaju prekida pregovora sa EU o asocijaciji i pridruživanju, već naziru. Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU teritorijalno se povezuju njeni do sada razdvojeni delovi. Koliko ćemo zahvaljujući tom čoveku izgubiti skretanjem tranzitnog saobraćaja na tu stranu, koliko ćemo više vremena provesti na svom putu ka Evropi, hoćemo li ostati na samom začelju, kao egzotična bela mrlja na karti Evrope, koliko će nas investitora zaobići zbog političkih nedoumica? Može se postaviti i pitanje ima li to makar i marginalni uticaj na rešenje pitanja Kosova, mada lično sumnjam u to. I zato se treba podsetiti čuvene izjave – tada Predsednika SRJ, sada premijera „tehničke vlade“ – o devetoj rupi na svirali. Ne želim da mu pripišem ništa drugo nego da je njegova procena strateških prioriteta u tom trenutku bila potpuno pogrešna.
Gde smo sada? Nakon godina obećanja o vladavini prava koja su ga i dovela na položaj premijera, sada „tehnička vlada“ pokazuje dobro zdravlje i izglede za dug život. Onoliki obim, personalni sastav skupa korumpiranih i trajanje korupcije na kragujevačkom univerzitetu pokazuju da nije reč o izolovanom slučaju korupcije; uspostavljen je sistem. Na kraju – gledali smo hladna objašnjenja nadležnog ministra, umesto vesti o njegovoj ostavci. „Tehnički“ premijer kaže da nema mandat da razgovara sa Ahtisarijem (ni meni se dotični gospodin ne sviđa, ali, sem glasa na referendumu, ja nemam nikakvog uticaja na razvoj događaja u vezi sa Kosovom i mogu da ga ignorišem tako što promenim kanal kad se pojavi na TV ekranu). Međutim, ima mandat da obeća nešto što je trenutno protivzakonito: niko od korisnika ne treba da brine, naći će se rešenje za isplate iz budžeta i po isteku prvog tromesečja, iako Zakon o budžetu izričito propisuje da privremeno finansiranje, kome se pribegava kada nije usvojen zakon o budžetu u tekućoj godini, može da traje samo do kraja marta. Kako će se to izvesti? Iz izjava političara koji su članovi stranaka – potencijalnih učesnika u formiranju koalicione vlade može se zaključiti da budžet koji je predložila trajuća vlada dok još nije bila „tehnička“ teško da će proći u Skupštini. Znači, neko treba da predloži izmenjeni budžet pre nego što bude formirana nova vlada (o čijem sastavu, kako javljaju mediji, još nisu počeli pregovori), a da se pri tome poštuje „vladavina prava“. Ko? Ili da se privremeno finansiranje protegne i na drugo tromesečje; ali ko će da predloži promenu Zakona o budžetu u skladu sa vladavinom prava? Ili da malo zažmurimo, budući da je Kosovo sada apsolutni prioritet, pa aktuelni (tehnički) premijer nema vremena za pregovore o novoj vladi, ali su njegovi saradnici preneli jasnu poruku da on mora ostati na tom položaju, uprkos tome što se broj mandata njegove stranke u Skupštini osuo, jer, valjda, jedino on tačno zna put kojim treba da se zaputimo.
Da li on to ceni da će povećati svoj „rejting“ za eventualne nove izbore i hoće li mu procena biti isto onako pouzdana kao ona o devetoj rupi? Da ne ponavljam, ne znam već koji put, da je nama vreme oskudni resurs; ova godina je sa gledišta strateški usmerene makroekonomske politike već izgubljena, nemojmo da izgubimo i sledeću! Javljaju se i ozbiljne sumnje u to da će (opet shodno važećem zakonu) privatizacija društvenih preduzeća biti okončana do kraja ove godine. A jedino prirodno rešenje za problem budžeta o kome je bilo reči jeste njegovo usvajanje do kraja marta – nakon što Skupština izabere vladu i dosadašnji premijer, koristeći svoje veliko političko iskustvo, eventualno počne da piše memoare.