Vitalij Čurkin Ocenivši da je šef UNMIK Joakim Riker na sednici Saveta bezbednosti UN pre dva dana tražio nezavisnost Kosova, umesto da govori o sprovođenju rezolucije 1244, ambasador Rusije u svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, prema izveštajima, besno je napustio skup. Rikerov izveštaj o tromesečnom radu UNMIK Čurkin je nazvao jednostranim i pristrasnim i zbog toga je, reče, bio „jako uznemiren“ dok ga je slušao.
Vitalij Čurkin Ocenivši da je šef UNMIK Joakim Riker na sednici Saveta bezbednosti UN pre dva dana tražio nezavisnost Kosova, umesto da govori o sprovođenju rezolucije 1244, ambasador Rusije u svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, prema izveštajima, besno je napustio skup. Rikerov izveštaj o tromesečnom radu UNMIK Čurkin je nazvao jednostranim i pristrasnim i zbog toga je, reče, bio „jako uznemiren“ dok ga je slušao. Ipak, Čurkin nije želeo da govori o mogućnosti famoznog ruskog veta na Ahtisarijev plan za Kosovo. Veto o kojem se u Srbiji toliko govori nazvao je – prejakom reči.
Nije bilo prvi put da Čurkin „pobesni“ u Savetu bezbednosti i napusti sednicu: sredinom decembra istom reakcijom izazvao je otkazivanje rasprave o iranskom nuklearnom programu. „Zato. Zato što sam tako rešio“, odgovorio je na pitanje novinara zbog čega se odlučio na takav potez. Analitičari u Vašingtonu smatrali su da je Čurkin svojom reakcijom iskazao nezadovoljstvo Kremlja zbog politike Sjedinjenih Država i Evropske unije prema ruskoj saveznici Belorusiji.
Čurkin je eksjugoslovenskoj javnosti poznat iz perioda 1992-1994, kada je obavljao dužnost izaslanika za bivšu Jugoslaviju tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Jedna od zanimljivih epizoda iz tog vremena je dolazak Čurkina u Beograd oktobra 1994, kao prvog stranog diplomate koji je posle 28 meseci došao u izolovanu Srbiju. Propagandna mašinerija Slobodana Miloševića njegovu posetu predstavila je kao istorijsku misiju čiji je cilj skidanje ničim izazvanih sankcija Srbiji. Ispostavilo se da je Čurkin tadašnjem predsedniku poručio da – ako želi ukidanje embarga – mora priznati Hrvatsku i BIH. Po izlasku iz Miloševićevog kabineta, izaslanik Moskve saopštio je da pitanje priznavanja Hrvatske i BIH „nije najvažnije“, a sutradan je na isto novinarsko pitanje odgovorio poetski: „Pričajmo radije u ovom lepom trenutku o nečem duhovnom“.
Vitalij Ivanovič Čurkin rođen je u Moskvi 1952. Diplomirao je na tamošnjem Institutu za spoljne poslove. Početkom osamdesetih godina, kada je bio direktor Informativnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova SSSR, doktorirao je istoriju na Diplomatskoj akademiji nekadašnje komunističke imperije. Nakon stvaranja Ruske Federacije bio je portparol MIP-a, kasnije zamenik ministra. Od 1994. do 1998. bio je ambasador Rusije u Belgiji, a nakon toga, do 2003. u Kanadi. Do odlaska u UN bio je funkcioner Ministarstva u Moskvi.
Čurkin je predsedavajući Arktičkog saveta. Govori francuski i engleski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
