Enigma Jočić

Samo dan pošto su srpski radikali poslali Lidiju Vukićević da glumi konsultacije o formiranju nove vlade s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Demokratska stranka Srbije je zapratila odlazećeg ministra policije Dragana Jočića da – minira konsultacije. Jočić, koji je i potpredsednik DSS, to je i otvoreno potvrdio, naglašavajući da je delegacija DSS/NS predsedniku prenela „da pre razgovora i dogovora o novoj vladi mora da se reši pitanje vođenja državne politike prema Kosovu i Metohiji“.
Polemisati s ministrom policije nije uputno iz više razloga, ali neophodno je reći da je Jočić tek emisar koji je Srbiji tretmanom njenog predsednika preneo više ponižavajućih poruka. Prva je emitovana samim izborom šefa tima za konsultacije: DSS se neće odreći resora sila, u prvom redu policije, javne i tajne. Otvoreni signali ove vrste, naravno, nisu ohrabrujući kada je reč o formiranju nove vlade, čak ih stavljaju pod veliki upitnik, ali zainteresovanost Vojislava Koštunice i njegove stranke za poslove bezbednosti u svim vidovima nije nikakva novina.
U tom smislu, druga poruka stranke koja se diči legalizmom mnogo je opasnija po Srbiju: otvorenim ignorisanjem konsultacija, što je ustavna obaveza predsednika Srbije i predstavnika izborih lista koje su ušle u novi parlament, DSS najavljuje novi, radikalizovani vid vladavine. Novi za korpus demokratskih stranaka koje su vlast osvojile 5. oktobra 2000, decembra 2003. i, još vlada uverenje, januara 2007. Inače, vladavina u kojoj se zakoni, uključujući i vrhovni akt, stavljaju u službu dnevne politike, Srbiju je već suviše koštala. Politika uslovljavanja koju je prekjuče tako očigledno demonstrirao DSS jedna je od najvažnijih poluga diktature čak i onda kada se radikalizam pravda tako velikim razlozima kao što su teritorijalna celovitost i integritet.