Feleri januarskih rasprodaja

Saša Nikašinović Sezona zimskih rasprodaja počela je i kod nas – više u Beogradu, a manje u unutrašnjosti – pa se čini da i po tome počinjemo da ličimo na evropske zemlje. Izlozi su prepuni plakata koji obećavaju sniženje od 20 do 70 odsto. Za razliku od Evrope, ovde nema potrošačkih gužvi. Novčanici jesu ispražnjeni od silnog praznovanja, ali kad u prodavnicama koje nude sniženje do 70 odsto uopšte nema kupaca ili ima tek nekoliko njih koji samo razgledaju robu – jasno je da tu nešto nije u redu. Kad uđete u prodavnicu vrlo brzo otkrivate u čemu je stvar. Robe sa najvećim sniženjem cena najčešće uopšte nema. U proseku, sniženja su znatno manja od onog što obećavaju plakati. Reč je o robi poznatih stranih marki koja je preskupa čak i kada joj se cena prepolovi. Kupci, pri tom, nisu uvek sigurni da li je reč o originalnoj robi ili o falsifikatima. Pa, kad malo zrelije razmisle, često se odlučuju da ipak svrate do kineskih prodavnica, gde će sličnu robu dobiti neuporedivo jeftinije.
Tako ispada da rasprodaja kod nas i ima i nema. U Evropi to je drugačije. Kupci često satima čekaju ispred prodavnica, pa pred velikim robnim kućama i policija mora da održava red. Gužve su otprilike onakve kakve su bile kod nas kada su se otvarali hipermarketi u Nišu i na Novom Beogradu, pa su kupci zbog jeftinih televizora stajali u redu i po čitavu noć. Sniženja su u evropskim zemljama stvarna i veoma velika, pa se čak i oni sa veoma debelim novčanicama ne ustežu da ponešto povoljno kupe i na rasprodaji. Zadovoljno trljaju ruke i kupci, koji su jeftino došli do kvalitetne robe, ali i trgovci, koji su napravili veliki promet i oslobodili se zaliha robe koju bi inače teško mogli da prodaju. Neka istraživanja pokazala su da se čak 40 odsto prometa ostvari tokom zimskih i letnjih rasprodaja.
Kod nas trgovci o takvom prometu mogu samo da sanjaju. Krajnji rezultat naših rasprodaja jeste da mnogo ne dobijaju ni kupci ni trgovci. Razume se da će mnogi naši trgovci tek morati da nauče da veliki promet i sa veoma malom zaradom na prodatom komadu robe donosi veliku ukupnu dobit. Ni na pijaci ne zarađuje najviše onaj čija je roba najskuplja, nego onaj pred čijom tezgom kupci čekaju u redu. Sitne prevare donose trenutnu sitnu dobit, ali pre ili kasnije vode u gubitak, jer kupci na kraju shvate da tu trgovinu treba izbegavati,
Lek za efikasnije rasprodaje, međutim, ne nalazi se u onom što bismo danas pomodno nazvali edukacijom trgovaca, mada bi kursevi sa temom „kako postati dobar trgovac“ doneli podosta koristi i trgovcima i potrošačima. Stvar je u nečem drugom. Kod nas nema nikakvih zakonskih pravila o rasprodajama. Svako može da snižava cene kad hoće i koliko hoće. Nema ni obaveza da se jasno istakne prethodna cena, procenat sniženja i nova cena. Reklamacije se kod kupovine robe na rasprodajama često ne primaju, pa kupac tek kod kuće ustanovi da je kupio feleričnu robu. A onda psuje sebe što nije bolje gledao, a ne trgovca koji nigde nije napisao da je reč o robi sa greškom.
Nekog reda mora da bude. Da bi se to postiglo, potrebni su odgovarajući propisi i efikasna inspekcijska kontrola. Propisi prvo. To je, bar, najlakši deo posla. Potrebno je samo prepisati ono što već imaju u zemljama Evropske unije. Rasprodaje se moraju organizovati u tačno određenom periodu. Po evropskom modelu to bi bile dve rasprodaje – letnja i zimska. Trgovci bi, možda, rekli da im to ne odgovara, ali to zapravo nije tačno. Ako kupci tačno znaju kad su rasprodaje, onda će u to vreme i planirati svoje kupovine. Promet u vreme rasprodaja će, dakle, biti znatno veći. Ljudi će štedeti pare za rasprodaje i, kao i dosad, zbog povoljne cene kupovati i ono što im trenutno i nije najpotrebnije. Propisi koji štite potrošače od prevara takođe odgovaraju trgovcima. Potrošači će se lakše odlučivati za kupovinu ako budu sigurni da tu nema nikakve prevare, da im ne prodaju feleričnu robu i falsifikate poznatih robnih marki.