Forsiranje nervoze

Prema urednoj evidenciji Kancelarije specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova bilo je potrebno 15 rundi direktnih pregovora Beograda i Prištine i njihovih 26 susreta sa stručnjacima Unoseka da bi se Marti Ahtisari pojavio s predlogom rešenja za koji su obe pregovaračke strane dale zajedničku ocenu – vodi u nezavisnost.
Tvrdeći pazar da „Ahtisari neće ispuniti sva albanska očekivanja“, Priština se striktno držala zadatog scenarija. Danima uoči Ahtisarijevog dolaska uz pomoć Unmika i Kfora pripremala je građane za smirenost, uzdržanost i dostojanstveno držanje. Ne zanemarujući zasluge Zapada, činjenica je da je Priština, koja takođe nije imuna na kućne svađe, u početak kosovske završnice bar formalno ušla s Timom jedinstva, da je Ahtisarijev predlog rešenja istog dana razmatran na vanrednoj sednici Vlade, predočen Predsedništvu kosovskog parlamenta i da je dokument već u petak popodne počeo da se deli poslanicima kako bi se upoznali s ponudom.
Beograd, koji je pre tri godine proslavio dva veka moderne srpske države, a o dometima srednjevekovne Nemanjićke države da ne govorimo, u poslednju fazu pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije uspeo je da uđe bez skupštine, vlade, a kako stvari stoje i bez pregovaračkog tima. Čitavu sedmicu uoči Ahtisarijevog dolaska srpski zvaničnici bavili su se sami sobom – (ne)tehničkim statusom aktuelne vlade, ko će „nezvanog gosta“ da primi, garnirajući to započetim konsultacijama o mandataru nove vlade.