Gej parada – Dačićeva nada

A gej parada nije beznačajno pitanje, jer je na njemu „pala“ DS pre nekoliko godina, kad je bilo nereda u Beogradu. Pokazalo se da su neki građani spremni da prihvate i tolerisanje secesije Kosova i loše ekonomsko stanje, ali da im je gej parada došla kao kap koja je prelila čašu.

Dačić je tada, kao uostalom i sada, uspeo da ispliva iz te krize vešto balansirajući između „evropskog zahteva“ i „otpora javnosti“. Danas to zvuči tako da on želi da pošalje poruku da on nerado toleriše gej paradu, te da eto on i neće biti jedan od učesnika. Svestan je da dobar deo javnosti sve to doživljava kao dodvoravanje EU, pa on i govori stoga da ne treba ići u tu krajnost potpunog poltronstva Briselu. Svoju kratku retoričku „bravuru“ završava pitanjem „treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski?“ On je rekao i da „to“ nije normalno, te da to nije uzor kojim ćemo vaspitavati svoju decu. Time je dao oduška i onoj „tihoj većini“ u Srbiji kojoj je muka od naloga EU i to još takvih koji vređaju bilo dostojanstvo ili ugrožavaju tradicionalne vrednosti.

Tako je Dačić, iako zapravo u organizacionoj logistici gej parade napravio vešt otklon od nje, da ne izgubi deo podrške od onih koji su protiv održavanja ovakvog skupa (bez obzira na motiv). Tako je uspeo da minimizira štetu koju bi mogao imati, pa čak i da dobije neki poen u javnosti. Naime, drugi političari ne vole da se bave ovom temom koja je vruć krompir, a Dačić ga vešto prebacuje iz ruke u ruku (malo „za“ – malo „protiv“).

Kako Dačić pokriva centralni prostor na političkoj i ideološkoj sceni, on stoga i nastupa sa „malo vamo – malo tamo“ pristupom. Sa druge strane njegova stranka i koalicija mu omogućavaju da proširi opseg delovanja i uticaja. Tako će mu mladi japi Branko Ružić biti predstavnik „leve kosmopolitske Srbije“ sa učešćem na gej paradi, na kojoj on naravno neće biti. Time će dobiti poene u očima Brisela i Vašingtona. Sa druge strane tu je Dragan Marković Palma kao dežurni predstavnik „konzervativne i provincijske Srbije“, kojoj je muka i od zahteva EU i od gej parade koje se često završe nepotrebnim nasiljem. Tako je Dačić uspeo u nečemu, što gotovo nikom nije – da njegova politička opcija bude i za i protiv i da bude neutralna u odnosu na gej paradu. Pa ko misli pozitivno o gej paradi, eto im Ružića, ko bi na protest protiv takvog skupa, ima Palmu, a ko shvata da „je to zahtev EU“ i „uslov za datum“, ali mu je sve to mučno i možda odvratno, može da se identifikuje da Dačićem. Za svakog ponešto i „nikom ništa“.

Da bi se još bolje osvetlila pozicija Dačića kao naručen je došao protest Čede Jovanovića, koji je premijera optužio da je o homoseksualnosti govorio negativno, te da deli građane prema seksualnoj orijentaciji. Napad Čede na Dačića je formalno neosnovan jer ovaj nije ništa negativno rekao o homoseksualcima, ali je suštinski pogodio da je u pitanju Dačićevo dodvoravanje većinskoj Srbiji, kojoj to jeste nenormalno i perverzno. No opet Jovanović je ovde želeo da se prikaže kao branilac „ugroženih homoseksualaca“, što je tradicionalno deo njegovog imidža i nastojanja poput Karleuše da za sebe pridobije prilično moćan gej lobi (i domaći i strani). No time je samo učinio uslugu Dačiću, kome je pomogao da se pozicionira u široj javnosti kao onaj koji je „primoran“ da toleriše gej paradu zarad „puta u Evropu“ i da tako poentira u dobrom delu javnosti.

Najbolje ovu premijerovu „eto šta da se radi“ poziciju ilustruje anegdota koju je pričao Lane Gutović. Naime, on je na moru pratio jednu lepoticu koja mu se svidela, ali je ona redovno odlazila na nudističku plažu. Kako je on konzervativni Balkanac, bilo mu je neprijatno da se razgoliti. I tako je došao do dileme – da postane nudista ili da odustane od lepotice? Na kraju je ipak prelomio i rekao sebi „skidaj gaće pa u Evropu“!