Hoću danas Vladu

Milinko Bujišić Na ovom mestu u prošli petak objavljen je tekst pod naslovom »Imaš li koga u Vašingtonu«. Bila je to priča o mojoj daljnoj rođaki, koja živi u okolini Vašingtona, a radi kao spremačica, ili, kako ona voli da kaže, kao higijeničarka sa najvišim kvalifikacijama. Kao državljanka i poreski obaveznik te velike države, oseća se toliko moćnom i misli da može završiti sve što hoće u ovoj našoj maloj i dopola pravno uređenoj državi u kojoj je rođena.
Od mene je traženo da svoju rođaku zamolim za pomoć u rešavanju jednog sudskog spora, imovinsko-pravne prirode, koji se godinama razvlači po našim sudovima. Trebalo je da joj kažem da su zakon i pravda na strani mog prijatelja, a pravosudni organi na suprotnoj strani i da ona to može da preseče jednim telefonskim pozivom i da se spor reši u duhu zakona i pravde, a u korist mog prijatelja.
Podsetiću da je moja tetka rođena kao Milenija, a sada se zove Stela. Prezime je po vlastitoj želji i potrebi menjala više puta dok nije pogodila pravo, koje joj je omogućilo brži napredak u karijeri i veće poštovanje u okruženju. Kao mlada otišla je za Suncem, kako je govorila, i samo je sunčana putanja umela da je odvede do najmoćmije zemlje sveta.
U našem siromašnom selu pričaju bajke o njoj. Ide se dotle da se svaka njena nekad izgovorena reč ili misao, ma kakva bila, i danas prepričava kao mudra i pametna. Priča se da je samo u radno vreme čistačica, a posle radnog vremena – jaka, obrazovana i intelektualna ličnost. Njene misli da je bolje umreti u njenoj novoj domovini nego roditi se u našem selu i da pametan čovek živi gde hoće a budala tamo gde mora, obišle su, za razliku od njene metle, ceo svet, kažu u selu.
Nije se baš obradovala mom telefonskom pozivu. Sudski spor zbog koga sam je pozvao odmah je otkačila, rekavši da to može da reši i neko sa nižim društvenim statusom od njenog, i zamolila me da je ubuduće ne zamaram tako nevažnim sudskim procesima. Ali je dobro, kaže, što sam se javio, jer želi da mi kaže sve ono što joj na srcu leži vezano za nas ovakve ovde.
Zbunjen, kakav sam bio, nisam zapamtio ništa od onog što je rekla. Ali, neposredno posle našeg razgovora stigao je na moju adresu snimak našeg razgovora sa naznakom da u ozbiljnim državama kakva je njena sve mora biti zabeleženo i arhivirano.
Prema pisanom dokumentu, moja rođaka govorila je ovako: -Šta to vi radite tamo, što me brukate? Kad sam pomislila da ste se uzeli u pamet, da je pobedila proevropska opcija, vi se i dalje ponašate kao propali patrioti, pa čak i gore od njih. Kao da ne znate gde i u kakvom svetu živite. Svet je jedan i gazda je jedan. Pitajte nekog šta znači globalizacija. Ako ne znate u čijem svetu živite i ko vam je gazda, onda se postavlja pitanje vaše svesti, vaše zrelosti. Pogledajte malo globus. Jedva da mogu da vas nađem. Sve ste manji i manji na karti sveta. Ako nastavite da se tako ponašate kao patrioti, napravićete od moje nekadašnje domovine, na koju više nisam nimalo ponosna, jednu malu crnu tačku na velikoj mapi sveta.
Ako ste taj jadni svoj mali narod naučili da prevodite gladne preko vode, nemojte da ih i žedne prevodite. I nije humano da ih zloupotrebljavate. Napravite im Vladu opredeljenu za evroatlantske integracije.
Prema informacijama koje uredno dobijam od vaših tajnih službi i istaknutih pojedinaca, vidim da vašu buduću Vladu čekaju velike odluke i veliki izazovi. Treba prodati što još nije prodato, treba se odreći onoga čega se stvarno teško odreći, treba isporučiti one kojima nije do isporuke, treba se približiti i pridružiti onima sa kojima se nedavno ratovalo. Treba to sve uraditi i biti svima dobar, a to je nemoguće. I ja vas razumem. Ali sve drugo je gore od toga, pre svega po vas.
Ako vam je za utehu, mogu da kažem da će nakon četiri godine, do završetka mandata Vlade koja će, nadam se, biti formirana, biti sve mnogo lakše. Neće se više u izbornim kampanjama pominjati mnogi pojmovi na kojima se gubilo ili dobijalo. Neće se pominjati Kosovo, Hag, suštinska autonomija, rat, društvena svojina, mito i korupcija, kriminal, lopovluk… Biće potpuno nova retorika koja će tražiti nove ljude, a stara retorika i sadašnji lideri ostaće zauvek u prošlosti gde im je i mesto.
Na kraju da vam kažem i to da ukoliko u najkraćem roku ne izaberete Vladu kakvu ja i moji sugrađani očekujemo, doći ću vam brzo u posetu, ali sa izaslanikom koji će zajedno sa mnom sastaviti Vladu po našem izboru.
Dakle, zaboravite na neke nove izbore koji bi razrešili sadašnju zamršenu situaciju, jer ni naši, a pogotovo vaši poreski obveznici to ne mogu ni psihički ni finansijski da izdrže.