Ali sam totalno pukla kad je ministar Dušan Vujović dohvatio čuvenu floskulu o istorijskim datumima samo je malo preradio u istorijski korak, međutim sam se smirila i setila da je on ipak iz one grupe G 17 Mlađana Dinkića kad nam je obećao da će za koju godinu svi učiti od nas, odnosno mi ćemo ih sve učiti zajedno sa MMF-om. Pošto to nije pošlo za rukom nijednoj zemlji kojoj je bio potreban lek MMF-a , to bi zaista bila mala istorija i veliki početak. To me je u stvari najviše raspametilo, to što su zemlje kao što je naša svakih šest meseci pred nekim novim velikim početkom. Kako nas ko dohvati da nam pomaže, prvo što uradi je da postavi kamen temeljac. Sve što je dotad bilo nije bilo, ono što su dotad uradili nisu uradili, sve Jovo nanovo. I tako se mi decenijama , da ne kažem vekovima ovde na Balkanu, ne pomeramo dalje od sledećeg novog početka. To nam je najdalje dokle nam je dozvoljeno da stignemo.

TO JE VEST: Ali krajem prošle nedelje se u Rudarskom basenu Kolubara opet dogodila nesreća. Jedan radnik je poginuo, jedan je teško, a jedan lakše povređen. Početkom ove godine (21. januar)u RB Kolubara je takođe poginuo radnik (I. M. 24 godine). Radnik je poginuo tako što se „iznenada sa odložnog transportera trake „bandvagena 4“ otkačila rolna sa trodelnog snopa, koji je bio prethodnog dana raskopčan od strane bravara i koja je pala sa visine od 8,8 metara od terena i udarila I. M. u levu slepoočnicu“. Tada sam se, naoružana i informacijama iz same Kolubare, dosta, i moram da kažem uzalud, dopisivala sa inspekcijom rada koja me je uputila na nadležnu rudarsku inspekciju. Koja mi je poslala opširan opis događaja koji se završava dilemom koju treba da reše MUP i sud: da li je onaj ko je raskopčao snop trebalo i da ga ukloni i da li su nadležni iz jedne smene pravilno informisali nadležne iz druge smene, odnosno da li su nadležni iz druge smene pravilno razumeli nadležne iz prve smene, i zaključkom: „Republička rudarska inspekcija dugogodišnjim vršenjem kontrole i nadzora u PD RB Kolubara utvrdila je da se mere bezbednosti i zdravlja na radu u pomenutom privrednom društvu sprovode shodno aktima preduzeća (Akt o proceni rizika radnog mesta i radnoj okolini, Uputstva za rad) i važećim rudarskim propisima. Nastradali radnik je prošao obuku iz bezbednosti zdravlja na radu…“.

Ama tačno deset meseci kasnije, u Kolubari je opet poginuo radnik , jedan je teško, a jedan lakše ranjen a , ovog puta prema izveštajima medija, „do nesreće je došlo kad je pala dizalica koja polaže cevi za ispumpavanje vode na kolubarskom kopu“.

TO JE POPLAVA: Između ove dve nenadoknadive ljudske nesreće, dogodila se još jedna – Kolubara je teško nastradala u proletošnjim poplavama, a da pritom nije bila ni kako treba branjena ni po zakonu osigurana. U skladu sa pohvalom koju su dobili za praćenje sve samih „naših velikih uspeha“ mediji isprva o ovoj katastrofi nisu pisali ništa, a onda su se njome bavili ovlaš, tako da se pitanje odgovornosti ni za to što Kolubara nije bila osigurana , ni za to što nije bila kako treba branjena, ni za to što je ispumpavanje vode počelo četiri meseca posle poplava nigde ne postavlja. Muk.

Malo smo skrenuli pažnju sa pitanja koji je vrh osvojio Čeda, kad će Boris da sedne na Ivicino mesto, da li ćemo mi, inače šaka jada, da uvedemo sankcije Rusiji ili nećemo, i šta smo videli: ni sama Kolubara ni ovi što rade u njoj ni slučajno nisu ni bezbedni ni obezbeđeni. Pa bi o tome još jednom, ispočetka odakle smo na čelu sa MMF-om opet odlučili da krenemo, trebalo da se izjasni rudarska inspekcija. I premijer LIČNO.

Zanimljivo je da su se svi zarozali od sreće što smo mi među prvima podlegli opštesvetskom pritisku ( neviđena „podrška međunarodne ekonomske javnosti“ što bi rekla naš guverner Jorgovanka Tabaković)da se radno zakonodavstvo u delu koji štiti zaposlene malte ne ukine, a da ni Savet stranih investitora ni hiljade nevladinih organizacija nije obratilo pažnju na ovo odsustvo svake bezbednosti. Pa i bezbednosti investicija u Kolubaru. Jer meni su dva poginula radnika u nepunih godinu dana premnogo za firmu koja je bezbedna – dokazano dugogodišnjom inspekcijskom kontrolom. Cekor je priupitao te međunarodne faktore za njihovu odgovornost za potapanje neosigurane Kolubare, dobio je odgovor otprilike u stilu naše inspekcije: sve je bezbedno, sigurno i istorijski da bolje ne može biti.

Dakle, ja se slažem, ajmo opet sve iz početka. KO JE ODGOVORAN ŠTO U KOLUBARI LJUDI GINU I ŠTO JE KOLUBARA NEBRANJENA I NEOSIGURANA POTOPLJENA?