Izborna tišina – da, grobna – ne

Ilija Marković Na pravom putu najviše je putokaza. Nema raskrsnice, nema trećeg puta, nema drugog. Jedan put – dva smera. Kad se prvi nađe nasred puta, ne može se orijentisati. Dok ne dođe sebi, prođe život. Ne može da čeka.
Srbija nema vlast kakvu zaslužuje. Vlast ima Srbiju. Izgleda da nas i izgled vara. Na dobrom smo putu, svi nam idu u susret. Srbija je na dobrom putu da pođe drugim smerom?
Kad god smo nadomak cilja, tradicija pređe na našu stranu. Samo zato što vlast najbolje čuva ko se gubi. Kome fali daska u glavi, daje gas do daske. Diže letvicu iznad svoje visine.
Tek kad vam je okrenuo leđa, pokazao je svoje pravo lice. Zaokret bi mu bio i veći da je krug imao više stepeni.
Put je najpreči preko reči: „Ja ću podržati vašeg kandidati ako vi podržite – ne podržite moga partnera.“ Ko tera vodu na svoju vodenicu, melje gluposti. Dok radi ispod žita, dvojnik se kliberi kao lud na brašno.
Trećeg drugog Srbija će znati ko joj je prvi. Pobednik.
Pobednik u drugom krugu. Pobeđeni u prvom. Drugi je dao prvom krug fore. Da mu vidi leđa. Ako je to trka života, onda je drugi krug poslednji. Zatvara se trećim drugim ili prvim.