Jesmo li svi mi sveci

U zbirci Davida Albaharija Najkraće priče na svetu objavljena je priča hrvatskog pesnika, esejiste i pripovedača Danijela Dragojevića pod naslovom Sveci. Priča u celini glasi: U čekaonici kod zubara sjedim do čovjeka srednjih godina. „Što ste vi?“ pitam ga. „Ja sam svetac“,kaže. „A što kao svetac možete učiniti?“ „Ništa, ništa ne mogu učiniti“. „Onda sam i ja svetac“. „Da i vi ste svetac“, kaže on.“
Ta priča navodi me na pitanje: jesam li i ja svetac, jesmo li svi mi sveci? Zašto se to pitam? Pa, eto – bili smo na izborima, glasali tako kako smo glasali u uverenju da imamo posla sa ozbiljnim kandidatima (iako u proteklom periodu za to nema dokaza). Međutim, kako niko nije osvojio „kontrolni paket“ mandata, nužan je bio dogovor. To bi moglo biti normalno. Ali, ispalo je da volja birača ne važi i da su dogovori mogući samo ako se sve „dogovornice“ tretiraju kao da su dobile isti broj glasova, iako nisu, a da dogovor znači: „ko šta ugrabi“ uz pomoć dovitljivosti, lukavstva i bezobrazluka.
Kao da nikoga i ničega nije bilo u prethodnom periodu, počelo se sa pet principa, prioriteta nove (još neformirane) vlade. Kao dodatak ponuđen je šesti princip o „podeli odgovornosti“. I uporno se gura taj princip i pored širokog protivljenja struke i javnosti. Znamo za filmove Deveta kapija i Peti element. Sad je na repertoar ponuđen i šesti princip. Od Devete kapije i Petog elementa čovečanstvo se nekako i spaslo, ali od šestog principa – mrka kapa!
U pitanju je licemerje neviđenog dometa. Predstavlja se kao podela odgovornosti, a radi se o podeli vlasti još pre nego što im je ona dodeljena.
Ako predlagač tvrdi da je to stručnost ispred politike, onda je to stručnost za manipulaciju iza politike. A pet principa ispred šestog su maglena zavesa.
O pomenutih pet principa partije su bila saglasne i do sada pa – ništa. A nije moglo ni biti drukčije, jer nijedan od tih principa nije stvarni motiv za učešće na izborima i u vlasti. Motiv je isključivo lična korist koja maksimalno dolazi do izražaja u završnoj godini privatizacije, kada treba da se privatizuju najveća društvena preduzeća. Otimačina oko poslednjeg grabeža. Nije ni najmanje slučajno što se na spisku širokogrudih obećanja u izbornoj kampanji nije našlo nijedno o samoograničenju vlasti niti o instrumentima kontrole nad postupcima vlasti.
I tako su svi građani pretvoreni u svece koji ništa ne mogu učiniti.