Kafedžijski kvislinzi

U državi Tenesi je zakonom zabranjeno spavati za volanom automobila u pokretu, a u Oklahomi je izričito zabranjeno čitati stripove u toku vožnje motocikla. U Kaliforniji je ženama zabranjeno da voze u kućnom ogrtaču. U Boldvin Parku, takođe Kalifornija, zabranjeno je voziti bicikl u bazenu. U Kvitmenu, Džordžija, pilićima je zakonom zabranjeno da prelaze autoput.

U Kanzasu, pak, ako se dva voza susretnu na istom koloseku, nijedan ne sme nastaviti dok drugi ne prođe. U Teksasu zakon dozvoljava da u saobraćaju učestvuje auto bez prednjeg stakla, pod uslovom da ima brisače. U jednom gradu u Nevadi je zabranjeno naručiti više od tri pića istovremeno, a u Ohaju je zabranjeno napijati zlatne ribice. U Misuriju je zabranjeno voziti se sa medvedom osim ako je meca u kavezu. Itd.

Nakon zakona o zabrani seksualnog uznemiravanja (kao da je do tada seksualno uznemiravanje bilo dozvoljeno), zakona o plaćanju pretplate za televiziju koju ne gledate, zakona o zabrani pušenja i sličnih temeljnih regulativa, čini se da je Srbija krenula putem starog izazova „Stići i prestići Ameriku“. Barem u donošenju nepotrebnih, nesprovodivih i besmislenih propisa.

Telo poznato kao Srpski komitet za bezbednost saobraćaja osmislilo je predlog za izmene Krivičnog zakonika, Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o prekršaju. (Ustav se za sada izvukao.)

Kako je (u Politici) 13. januara objasnio direktor tog komiteta, izvesni Damir Okanović, njegova inovacija će u staranje o bezbednosti saobraćaja uključiti i domaćine slave, i konobare, pa i žene koje čiste WC i naplaćuju ga, u smislu preventivnog delovanja. „Ako odem kod nekoga na slavu ili veselje, a domaćin zna da sam vozač i ipak me nutka alkoholnim pićem, on je podstrekač na zabranjenu radnju. Ako me domaćin vidi kako pijan sedam za volan, a ne prijavi me policiji, on je takođe saučesnik“ – poučava Okanović. „Konobari znaju ko je koliko popio i dužni su da prijave onoga ko alkoholisan sedne u automobil“ – ukazuje Okanović na moguće kafedžijske Kvislinge.

Dakle, od domaćina slave se očekuje da cinkari svoje goste, u pravilu rođake i najbolje prijatelje, a od konobara da druka mušterije od čijih para živi. Sve na tragu svetle prošlosti, kada se od sovjetske omladine očekivalo da pođe primerom malog Morozova koji je OGPU navodno otkucao rođenog oca, a od čeških advokata da StB prenose tajne svojih klijenata. Država oličena u Komitetu želi da primora ljude da potkazuju jedni druge, i donosi zakon kojim prejudicira da je domaćin pokvarenjak, a gost glupan, a to je daleko ne samo od etičnosti, već i od dobrog ukusa.

Ali, prihvatimo li ovu ideju, nameće se pitanje zašto korpus odgovornih ne bi bio proširen, preko domaćina slave i konobara, do instruktora vožnje koji je počinioca obučavao, onog ko mu je izdao dozvolu, pa i roditelja, koji nevaljalca nisu lepo vaspitali.

Takođe, zakonopisac nije uvažio neke olakotne okolnosti, kao npr. mogućnost da se domaćin slave napio i zaspao pre no što je nesavesni vozač seo u auto, ili da kafana nema telefon sa koga konobar može ispuniti svoju građansku dužnost denuncijacije pijanca. Ali i to je lako rešivo.

Domaćine slave i konobare treba ovlastiti da izdaju privremene Zabrane učešća u saobraćaju u pripitom stanju. Pa ako se prestupnik ogluši, sam će snositi odgovornost. Alternativa može biti uvođenje kafanskog policajca kod koga bi svaki gost deponovao vozačku dozvolu. Ista bi mu bila vraćena pri odlasku pod uslovom da nije pijan. Evidenciju slavara, pak, vršio bi kvartovski organ, odnosno, u dane kada se slave najpopularniji sveci, poput Sv. Nikole – veći broj organa.

Na kraju, moram izraziti nadu da budnosti zakonopisca, pored vozača, neće izmaći ni pešaci. Zašto bi pešaci imali prava da pijani učestvuju u saobraćaju? Tu bi bezbednosti mogle doprineti i kasirke u dragstorima, prijavljujući kupce alkoholnih pića. A policija bi ih mogla hapsiti preventivno, pre nego što se napiju i ugroze saobraćaj, kao u romanu (i filmu) Minority Report.

Takođe bi bilo korisno propisati i da svako domaćinstvo mora posedovati uređaj za proveru količine alkohola u krvi: em se gosti ne bi izvukli pijani, em bi pala i lepa parica, kao onomad sa fiskalnim kasama, fluorescentnim prslucima i euro-kutijama za prvu pomoć i sl. (Kašike od 100 EUR komad, sateliti od 28 miliona EUR, milionske vakcine i Dragićevi šlemovi nisu iz ove priče?)

Svaki čovek ima ideje o tome kako urediti svet, problem nastaje sa onim ljudima koji dobiju priliku da to i učine.