Kako sprečiti rad „na crno“

Uporedna analiza pokazuje da je 2005. zatečeno 28.735 radnika u radu „na crno“ i da je sa 21.563 lica, nakon inspekcijskog nadzora, zasnovan radni odnos. Sledeće, godine, zatečeno je 16.205 lica, a sa 11.324 je zasnovan radni odnos; broj lica na faktičkom radu 2007. je iznosio 10.448, a radni odnos je zasnovalo 7.517, dok su 2008. zatečena 9.054 lica na „crno“ i sa njih 6.394 je nakon nadzora zasnovan radni odnos. Prošle godine zatečena su 5.734 lica na „crno“, da bi posle nadzora sa 4.178 bio zasnovan radni odnos, dok su, u prvom polugođu ove godine, inspektori zatekli 2.789 lica na faktičkom radu, a po izvršenim nadzorima, poslodavci su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme sa ukupno 2.042 radnika.

Dešava se često da kada inspektor rada naiđe na lice koje u momentu nadzora nije prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje, ono iz straha od gubitka posla izjavljuje da je počelo da radi kod poslodavca pre dva-tri dana, da sa poslodavcem ima zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor, ali da se on ne nalazi u poslovnom prostoru poslodavca… Takvo lice ne može da ostvari bilo koje pravo iz rada, stalno je u riziku od povređivanja bez posledica po poslodavca, ne ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, niti može da očekuje socijalnu sigurnost u poznim godinama života.

Faktički rad zaposlenih poslodavci najčešće pravdaju „probnim radom“, odnosno potrebom da se provere radne sposobnosti radno angažovanog, a pre zasnivanja radnog odnosa. Rad „na crno“ pravda se i odbijanjem zaposlenog da sa poslodavcem zaključi pisani ugovor o radu i njegovom željom da mu se uveća zarada za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, kojih je poslodavac oslobođen koristeći ovaj rad.

Rad „na crno“ češći je u privatnom sektoru i najviše se javlja u trgovini, ugostiteljstvu, zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima i građevinarstvu. Za faktički rad regrutuju se, često na visokorizičnim poslovima uglavnom, lica iz kategorije nezaposlenih, izbeglica, prognanih, penzionera, učenika i studenata, kao i zaposlenih čiji poslodavci ne rade, odnosno kod kojih duži vremenski period ne primaju zarade; odnosno mladi, nekvalifikovani radnici, najviše do srednje stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni preko 40 godina života, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći i sl. Poslodavci zloupotrebljavaju i instituciju probnog rada, koju koriste kao mogućnost angažovanja lica bez zasnivanja radnog odnosa, ističući da je neophodno da se pre zaključivanja ugovora o radu uvere da li angažovano lice zadovoljava sve potrebne kriterijume.

Neretko je reč o obostranom „interesu“, u kome poslodavac izbegava da plati poreze i doprinose na zarade radnika, a angažovana lica imaju dodatnu zaradu i ne gube status evidentiranog nezaposlenog lica koje prima novčanu naknadu. Zbog malih zarada nekada i sam zaposleni ne želi da zasnuje radni odnos i ostvari socijalno osiguranje, već želi da dobije „na ruke“ bruto zaradu. Inspektori su poslodavcima nalagali isplatu dospelih prinadležnosti, što dobija i sudske epiloge u vidu prinudne naplate od strane zaposlenih na osnovu rešenja Inspektorata.

Od januara do kraja juna ove godine, izvršeno je 18.714 inspekcijskih nadzora iz oblasti radnih odnosa i podneto 1.469 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Evidentirana su, kod inspekcije rada, 483 otkaza ugovora o radu, a u 196 slučajeva inspekcija rada je vratila zaposlene na rad. Izvršeno je i 115 nadzora povodom štrajka, a najčešći razlog za štrajk su bile neisplaćene zarade i doprinosi po više meseci, a uz štrajkačke zahteve često su išli i zahtevi za poništaje privatizacije.

U prvih šest meseci obavljeno je i blizu 3.400 integrisanih inspekcijskih nadzora koji podrazumevaju istovremeni nadzor nad primenom pojedinih odredbi Zakona o radu, ali i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Doneta su 62 rešenja o zabrani rada, ali i podneto 175 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, od toga 50 iz oblasti radnih odnosa i 125 zbog nepoštovanja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Problem je, međutim, izricanje kazni daleko ispod zakonskog minimuma i sve češće obustavljanje postupka zbog apsolutne zastare ili prekida postupka zbog nedostupnosti okrivljenih prekršajnim organima. Zato je, radi poboljšanja stanja u ovoj oblasti, neophodno hitno obezbediti pravne preduslove: doneti Zakon o inspekciji rada, zakon o evidencijama u oblasti rada; izmene Zakona o štrajku, izmene Zakona o privatnim preduzetnicima; izmene Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u delu propisivanja većeg raspona novčanih kazni kako bi organ za prekršaje mogao pravilnije i pravednije da odmeri iznos novčane kazne za učinioca prekršaja. Potrebno je, naravno, dodatno pojačati preventivno i edukativno delovanje na terenu, kontinuirano informisanje, kao i saradnju sa organima za prekršaje.

Autor je direktor Inspektorata za rad Republike Srbije