Keš krediti i pomoć siromašnima

Saša Nikašinović Zvanična statistika je registrovala da su potrošačke cene u julu niže od junskih za 0,2 odsto. Potrošačke cene su nova statistička kategorija, ustanovljena na osnovu preporuka Evropske unije, koja će zameniti dosadašnja dva načina merenja cena – cene na malo i troškove života. I u tim starim kategorijama, međutim, procenti su niski. Cene na malo su u julu u odnosu na juni povećane za 0,6 odsto, a troškovi života su niži za 0,3 odsto. Nije reč o falsifikatu nego o tome da sva ova merenja cena nisu obuhvatila poslednjih deset dana jula kada su poskupljenja bila najveća. Avgustovska statistika o cenama će taj zaostatak ispraviti.
Nema nikakve sumnje da su zahvaljujući suši cene voća i povrća znatno više, da je poskupelo meso, ponegde i hleb, da je poskupljenje mleka takoreći pitanje dana. Skuplja struja nas čeka već u septembru, a neizbežne su i nove cene ulja – kažu da će litar verovatno dogurati do 100 dinara. Niko te činjenice ne negira. Na stolu je inicijativa predsednika Tadića da se siromašnima pomogne da ta poskupljenja lakše prebrode, a od ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića stigao je i predlog da se penzionerima sa niskim penzijama dodeli jednokratna pomoć od 3.000 dinara. To je malo, ali poklonu se zubi ne gledaju.
Stekli su se, inače, zakonski uslovi za vanredno usklađivanje penzija, ali na tome čak ni penzionerske organizacije ne insistiraju. Bez obzira na to šta piše u zakonu para za vanredno povećanje penzija nema. I to je svima jasno. Vlada bi morala, ipak, već sada da razmišlja o tome šta će učiniti na početku iduće godine.
Priča o niskim penzijama i pomoći socijalno ugroženima je samo jedna strana medalje. Druga se odnosi na to da će planirana stopa inflacije u ovoj godini za koji procenat biti premašena. O tome kako održati inflaciju u planiranim okvirima dosad je, i to veoma uspešno, brinula Narodna banka Srbije. U sadašnjoj situaciji ona nema mnogo instrumenata u rukama. Monetarna politika nikako ne može biti lek za sušu. Ipak, NBS je već povukla potez za koji joj se učinilo da će bez velike štete moći da smanji pritisak na opšti nivo cena. Keš krediti koje su građani dosad uzimali čak i sa desetogodišnjim rokom otplate moći će da se daju samo na dve godine. Oni kojima su takvi dugoročni gotovinski krediti potrebni ova nedelja je poslednja šansa, jer mera NBS stupa na snagu u ponedeljak.
Mera ima smisla jer su ukupni krediti banaka, posebno oni namenjeni stanovništvu, znatno povećani. Na kraju juna 2007, sa iznosom od 95 milijardi dinara, gotovinski krediti su učestvovali sa jednom trećinom u svim kreditima odobrenim stanovništvu. Čak 92 odsto gotovinskih kredita su, u stvari, dugoročni zajmovi, od čega su skoro svi, ili preciznije 97 odsto, odobreni sa valutnom klauzulom. Prema podacima Narodne banke ove kredite koristi 600.000 građana, ili svaki treći zaposleni u Srbiji.
Ni Narodna banka nije sigurna da će to skraćivanje roka otplate dati neke bitne efekte, pa je donela i dodatne mere koje će uglavnom stupiti na snagu do kraja ove godine. Pri tom, unapred najavljuje da je moguće i donošenje oštrijih mera sve sa ciljem da se spreči ne samo gotovinsko nego ukupno kreditno zaduživanje građana.
Koliko će skraćivanje roka otplate za keš kredite pogoditi građane? Verovatno ne mnogo. Većina građana koji to mogu sebi da dozvole već su takve kredite uzeli. Uglavnom su već dovoljno zaduženi da nove kredite i ne mogu da uzmu. Inače, postoji nekoliko razlog zbog kojih su keš krediti toliko popularni. S jedne strane i bankama su takvi krediti jednostavniji nego oni potrošački koji obično podrazumevaju sklapanje ugovora sa trgovcima pa kamata na kredite ne odlazi samo banci. Kako to u praksi izgleda pokazuje primer Sosijete ženeral banke gde se za potrošačke kredite naplaćuje kamata od 19,4 do 24,77 odsto, a za gotovinske kredite samo 11,4 odsto. Pa sad vidite koji ćete kredit uzeti.
Jednostavnije je, naravno i građanima, a i privlačnije jer neke firme daju popusta na plaćanje u kešu. Ipak, generalno gledajući, dugoročni gotovinski krediti uzimaju se iz tri-četiri razloga. To je dobra prilika da se generalno, bar za izvesno vreme, sredi neizdrživa finansijska situacija, što podrazumeva plaćanje dugova i neophodnih troškova uz minimalni mesečni izdatak, ali i uz dugoročnu obavezu. Drugi razlog je renoviranje u godinama krize dotrajalog stana. Potrošačkim kreditom možete, i to ne uvek i svugde, kupiti materijal, ali ne možete platiti uslugu majstoru. Dosta korisnika dugoročnih potrošačkih kredita koristi ovu mogućnost da kupi kola, i to uglavnom polovna.