Kineski Zlatni medved

Vang Kuanan Koliko god da su mnogi očekivali da će, ukoliko neki kineski film trijumfuje na Berlinalu, to biti „Izgubljeni u Pekingu“ autorke Li Ju – zbog priče oko cenzurisanja filma, ali i prikazivanja originalne verzije u Berlinu, zbog čega će producent i rediteljka sigurno trpeti posledice kad se vrate kući, toliko je iznenađujuće bilo kad je objavljeno da je Zlatni medved pripao reditelju Vangu Kuan’anu (41) za „Tujino venčanje“.
Može se reći da je u slučaju ovog dramskog ostvarenja zapravo pobedila priča – o ženi koja je primorana da se razvede od svog muža bogalja, kako bi udajom za drugog čoveka obezbedila normalan život za svoje dvoje dece. Međutim, niko od njenih potencijalnih supruga ne može da prihvati njen zahtev da u novo domaćinstvo dovede i bivšeg muža. Upravo je ovakva priča dobila najtopliji aplauz kad je film prikazan prošle subote.
„U Kini porodica predstavlja finansijsku poteškoću i često su žene te koje podnose teret nalaženja novog supruga. Ali, žena koja napravi takvu žrtvu izuzetno je poštovana“, naglašava reditelj koji je filmom želeo da oda počast snažnim ženama, dodajući da njegova majka dolazi iz jednog udaljenog regiona kao što je to slučaj sa junacima „Tujinog venčanja“, koji je sniman u stepama unutrašnje Mongolije.
Ovim trijumfom, kineska ostvarenja sličnih priča zabeležila su dve pobede u Evropi u razmaku od samo pet meseci – „Miran život“ Đia Sang-kea (36) je, naime, trijumfovao u Veneciji, sa pričom o uticaju gradnje velike brane na život ljudi iz okoline. I Vang Kuan’anov nagrađeni film pruža pogled na ruralni život koji nestaje, a reditelj obećava da će i dalje snimati filmove o „malim ljudima“. To je, doduše, radio i ranije. U filmu Jingzhe (2004, takođe prikazan na Berlinalu), on je tretirao dramu o mladoj devojci u ruralnoj Kini koja, posle smrti svog dede, mora da se uda za jednog čoveka koji je pristao da plati kovčeg za sahranu.
Pored ova dva filma, na kojima je radio kao urednik, scenarista, montažer i producent, Vang Kuan’an se oprobao i kao glumac, davne 1991. u filmu Beijing Nizao, ali se posle opredelio da ipak bude s druge strane kamere. U odluci, evidentno, nije pogrešio, jer je, kako sam kaže, osvajanjem prestižnog priznanja u Berlinu ostvario svoj san. „Kad sam počeo da snimam filmove, moj učitelj mi je rekao da oni treba da prikažu ljudske snove. Ovaj film je učinio da se moj san ostvari“.