Hoće li građani severne srpske pokrajine posle usvajanja novog Statuta Vojvodine živeti bolje, kao što to tvrde predstavnici vladajuće koalicije u pokrajinskom parlamentu, ili se sve to radi da bi se stvorila „država u državi“ kako to hoće da stvore utisak predstavnici opozicije? Građanima Vojvodine, ali i ostalima, baš i nije najjasnije otkud tolike polemike i teške reči.
Trenutak izmene statuta AP Vojvodine nije ničiji politički hir, jer je ustavni zakon odredio za to precizne rokove. Za donošenje predloga najvišeg pokrajinskog pravnog akta u Skupštini Vojvodine oni ističu polovinom oktobra, a tek potom će Narodna skupština Srbije na njega dati (ili neće?) saglasnost.
Politička larma koju su povodom promena statuta AP Vojvodine podigli predstavnici Demokratske stranke Srbije, SRS i, tek da se nađu, Nove Srbije, dostigla je vrhunac obraćanjem javnosti bivšeg srpskog premijera, lično. Predloženi Statut Vojvodine ima brojne elemente državnosti i „predstavlja seme razdora koje u Vojvodini i celoj Srbiji može da izazove ozbiljne i dugoročne probleme“, saopštio je on i najavio da će i DSS izaći sa svojim predlogom pokrajinskog statuta.
Ali, svaki dobronamerni građanin Srbije još se seća da je, koliko prošle godine, vlada dr Vojislava Koštunice, pritisnuta rokovima za pregovore, nudila južnoj srpskoj pokrajini neuporedivo više nego što, i u tragovima, nudi Nacrt statuta Vojvodine. Istog građanina, kako kažu predlagači izmena, zbunjuju i iritiraju neodgovorni pokušaji političkih partija katastrofalno poraženih na izborima koji zloupotrebljavaju normalnu demokratsku proceduru, dižu političku tenziju i pokušavaju da skrenu pažnju sa svog neuspeha i odsustva uticaja u Vojvodini.
Državu određuju zakonodavna, izvršna i sudska vlast na svojoj teritoriji, pravo na vlasništvo i izvorne prihode. Toga u predloženim izmenama vojvođanskog Statuta ima taman onoliko koliko dopušta aktuelni Ustav Srbije, čije su donošenje, da podsetimo, građani Vojvodine većinski bojkotovali.
Teško je verovati da bi Demokratska stranka, vladajuća i u pokrajini i u republici, predložila bilo šta što bi iskakalo iz važećeg ustavnog okvira. Ako je nekome do suštinske autonomije, ona se ne može dostići sve dotle dok se Vojvodini vraća sedam posto iz budžeta Srbije, a ona isti budžet puni sa 40 procenata. Kako god okreneš, što bi rekao Nenad Čanak, autonomaški problem sa Beogradom je oduvek isti – mi hoćemo naše pare, a i oni hoće naše pare. Kako naći kompromis?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
