Konture konsenzusa Tadićeve koalicije, naprednjaka i radikala

Na planu spoljne politike, ovom posetom je učinjen još jedan iskorak u pravcu proširenja i intenziviranja odnosa Srbije sa najznačajnijim spoljnopolitičkim partnerima.

Kina to svakako jeste! Četvrta ekonomska sila, vrlo uticajan faktor u regionu i na širem međunarodnom planu, ona postaje najtraženija i probirljiva spoljnopolitička destinacija, čije mišljenje ne ignorišu ni SAD, što je nedavno potvrđeno na američko-kineskom konsultativnom savetu u Vašingtonu. Premijerka Merkel je, izvesno, o tome vodila računa uzdržavajući se, tokom posete Kini, od ranije oštrih kritika stanja ljudskih prava u toj zemlji, a Evropska unija se ozbiljno priprema za razgovore, dok mnoge druge zemlje čekaju u redu za poziv i posetu.

Na pitanje zašto je, onda, rukovodstvo Kine odlučilo da ugosti našeg predsednika uz upadljivo uvažavanje i znake lične pažnje teško je odgovoriti, a bolji poznavaoci Kine reći će da je to politika velike sile zasnovana na uskim, sebičnim interesima. Sigurno ne samo zbog toga što su, kako neko reče, i male zemlje potrebne velikima. Međutim, verovati je da izjava predsednika Tadića o strateškom partnerstvu, o Kini kao četvrtom stubu spoljnopolitičke strategije Srbije odražava odnose, ton i sadržaj razgovora sa kineskim rukovodstvom.

Odnosi između Srbije i Kine počivaju na solidnim temeljima tradicionalnog prijateljstva zahvaljujući čemu su i odoleli potresima i promenama u obema zemljama i u svetu. Ovom posetom naša strana je manifestovala opredeljenje za diverzifikovanje spoljne politike, a posle posete potpredsednika Bajdena i predstojeće posete predsednika Medvedeva i nekih evropskih zvaničnika našoj zemlji, uspostavljanje ravnoteže u odnosima sa drugim značajnim međunarodnim faktorima.

Na unutrašnjem planu, obezbedili smo kineske investicije (uz izdašne ponude s naše strane) i nešto povoljnije kredite privredi za razvoj i osposobljavanje za ekonomsku saradnju i nastup na kineskom tržištu. Nama je u ovom času potrebna finansijska podrška koju teško možemo očekivati s druge strane, za izlazak iz krize i pripremu za period obnove, kao i za neodložnu izgradnju značajnih infrastrukturnih objekata što odgovara orijentaciji Kine da značajan višak slobodnih inostranih sredstava ulaže kao investicije u Evropu.

Uz nešto povoljnije tržišne uslove, stručnjaci dve strane lako su se dogovorili o tome. Bez, inače prisutnog preterivanja, Srbija, iako mala, na raskršću puteva i suprotstavljenih interesa, svojim geostrateškim položajem može olakšati kineski nastup na tržišta bivših jugoslovenskih republika i Jugoistočne Evrope.

Posmatrače mnogo više interesuje „strateški“ karakter odnosa, koje Kina pored nas ima samo sa još nekoliko značajnih zemalja u svetu, kao uostalom i mi, te sporazum o političkim konsultacijama u UN i drugim međunarodnim organizacijama o pitanjima od zajedničkog interesa. Za sada su to Tajvan i Kosovo kao i principi međunarodnih odnosa i uloga UN, gde postoji saglasnost interesa i stavova, a mi i ubuduće računamo na kinesku podršku u SB UN.

Ova poseta nikako ne znači promenu strateškog opredeljenja Srbije i orijentaciju prema nekom imaginarnom istoku. Opredeljenjem za ravnopravnu, uzajamno korisnu saradnju sa drugim zemljama i na osnovu sporazuma o strateškom partnerstvu i političkim konsultacijama sa Kinom, Srbija poboljšava svoj međunarodni položaj i pregovaračke i pozicije u međunarodnim organizacijama i kao kredibilan partner u bilateralnim odnosima.

Strateški odnosi i razvoj saradnje s Kinom u naznačenim okvirima ne protivreče politici integracije Srbije u Evropsku uniju. Naprotiv, pre se može govoriti da se oni međusobno dopunjuju ne ometajući naše pregovore i saradnju s Unijom, što odgovara i interesima Kine. Međutim, s obzirom na ogromnu trgovinsku razmenu Kine (ne bez problema) s EU i evropske investicije u Kinu, ne treba preterivati u oceni našeg značaja kao posrednika ili mosta njihove komunikacije i saradnje.

Uz podršku vladi za savladavanje krize i, prema raspoloživim informacijama, za popunu budžetskog deficita, posetom Kini neutralisana je kritika uglavnom radikalske opozicije zbog evropocentrističke spoljnopolitičke orijentacije Koalicije za evropsku Srbiju, tako da se posle proevropskog izjašnjavanja najjače opozicione SNS, u komentarima stručne i političke javnosti, ukazuje na približavanje stavova, konture konsenzusa o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima naše zemlje, čime bi unutrašnja politička scena uskoro mogla biti rasterećena dosadašnjih nadgornjavanja o pravcima spoljne politike i privilegovanim spoljnopolitičkim partnerima.

Osim kolokvijalnog preterivanja u oceni o istorijskom značaju posete i strateškom partnerstvu (ne počinje sve od nas!), te o najboljim odnosima sa Kinom kao četvrtim stubom naše spoljnopolitičke strategije (ne treba zanemariti Indiju, Brazil, Afriku), ni Japan kao najznačajnijeg donatora na humanitarnom planu, poseta je pravovremena i, nadati se da će opravdati očekivanja što će, od utvrđivanja uslova sporazuma do realizacije, većim delom zavisiti od nas samih.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji