Kosovo kao poštapalica

Prekjuče je otvoren novoizgrađeni konak manastira Ravanica kod Ćuprije. Osvećenju konaka prisustvovali su ministar vera Radomir Naumov i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Episkop braničevski Ignjatije zahvalio se predstavnicima Vlade Srbije na ukazanoj pomoći. Velimir Ilić je rekao da je Vlada usvojila program pojednostavljenja procedure finansiranja obnove verskih objekata u cilju efikasnijeg delovanja. Ministar Naumov je objasnio da pregalaštvo monahinja „u cilju očuvanja zaveta svetog cara Lazara u danima velike državne i nacionalne prekretnice obavezuje nas da istrajemo na putu spasenja kolevke narodnog bića – Kosova i Metohije“.
Dan ranije je Dragan Đilas, ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan, rekao da je njegovo lično mišljenje da novcem iz NIP treba nastaviti s finansiranjem izgradnje hrama svetog Save u Beogradu pošto, kako je istakao, taj objekat nema samo religijski, već i veliki značaj u kulturnoj baštini Srbije. Za izgradnju i obnovu crkvenih objekata je, inače, u ovoj godini iz NIP odvojeno pet puta više novca nego za sve biblioteke i muzeje u Srbiji.
Ravanica je, koliko je nama poznato, od Kosova udaljena otprilike 150 kilometara, pa neobavešteni ne mogu da shvate kakve veze nove prostorije za smeštaj monahinja u Pomoravlju imaju sa sudbinom te srpske pokrajine. A hram svetog Save je, ili smo mi u velikoj zabludi, počeo da se gradi u 20. veku, a još nije završen. Otud nije jasno kako nešto što još nije ni dobilo svoj konačan oblik može već biti „deo kulturne baštine“. Osim ako ministar Đilas, koji je ionako najavio da će se oko poklanjanja novca dobijenog od prodaje naše „ekonomske baštine“ Srpskoj pravoslavnoj crkvi konsultovati s ministrom Naumovim, nije takođe mislio na „očuvanje zaveta svetog cara Lazara“, to jest na Kosovo kao kulturnu baštinu.