Kosovo odmerava novčanike

Saša Nikašinović Strah iz poslednje nedelje novembra da su nam kola ozbiljno krenula nizbrdo čim je dinar tako naglo počeo da gubi vrednost nije, srećom, dugo trajao. Oporavak dinara stigao je već u prvoj nedelji decembra i bio je isto toliko brz koliko i pad. Evro koji se poslednjeg novembarskog dana prodavao čak za 85 dinara vratio se na svoju uobičajenu visini od oko 80 dinara. Prethodne nedelje bilo je jasno da je 85 dinara maksimalna cena koju, bar u ovim političkim uslovima, evro može da dostigne, ali sadašnji kurs ipak nije minimum. Postoje šanse da dinar bude i znatno jači. Očekuje se povećani priliv sredstava iz privatizacije, decembar je karakterističan po nešto manjem uvozu od uobičajenog, a tu su i devize koje će za božićne praznike poslati ili doneti naši radnici zaposleni širom Evrope. Čvršći zaključci o minimalnoj vrednosti evra biće, stoga, mogući tek kasnije. A i to ne odmah po završetku praznika nego tek po isteku prvog tromesečja iduće godine kada pristignu i sredstva koja su zbog dokapitalizacije obavezne da unesu strane banke.
Kratkotrajan uzlet i pad dinara nije naneo veće ekonomske štete. Visok kurs trajao je previše kratko da bi se to moglo odraziti na poskupljenje uvozne robe i rast opšteg indeksa cena, što bi pogodilo i privredu i sve građane. Panike jeste bilo, neko je u ovoj neočekivanoj dinarskoj akrobaciji dobio, neko je izgubio, ali sve je opet na svome mestu. Izgleda da su najveći gubitnici građani koji su za otplatu stambenih kredita morali da izdvoje i po dve hiljade dinara više nego u prethodnom mesecu. Ipak, ni oni nemaju mnogo razloga za brigu i sekiraciju. Prethodnih meseci mnogi od njih su zbog jačanja dinara plaćali manje rate nego na početku otplate kredita. Tako je poneko od njih i dalje u plusu, dok su drugi samo izgubili ono što su računali kao dobitak. Dobitnici bi mogli biti, sem banaka, preduzeća i građani koji su prodali devize kada su one bile najskuplje, a sada ih kupuju po nižoj ceni. Međutim, za takvu igru rizik je ipak bio preveliki, pa nije verovatno da ovakvih dobitnika imamo mnogo.
Na kraju je, ipak, ostalo pitanje da li je cela ova uzbuna oko kursa dinara zaista samo rezultat straha malih i velikih, domaćih i stranih investitora od onoga što bi se moglo dogoditi posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ili su banke iskoristile priliku i namerno napravile paniku da bi na kursnim razlikama ostvarile laku i brzu zaradu? Sumnje u nepoštenu igru banaka verovatno neće biti lako razbiti, ali je činjenica da za takvu tvrdnju nema dovoljno argumenata. Nisu sve banke u ovoj igri kursa dobile. Neke su i izgubile. Reč je o onima čije su devizne obaveze bile veće nego devizna i devizama definisana potraživanja. Banke sa takvim bilansom nisu izuzetak, pa bi trebalo imati previše mašte i poverovati da su se među bankama tajno stvorila dva tabora i da je, pri tom, postignuta takva tajnost da niko ništa ne zna.
Ostaje, dakle, Kosovo kao glavni uzrok domaćih finansijskih turbulencija. Najpre je stvoren jak utisak da će prelomni datum biti jučerašnji dan. Što se taj dan odluke bližio postajalo je sve jasnije da će konačna odluka o nezavisnosti biti odložena možda čak i do marta, ali je izvesna strepnja ostala. Kako, inače, objasniti da je Kosovo puno stranih novinarskih ekipa ili da je u Srbiji rasprava o Budžetu za iduću godinu zakazana baš za ovaj ponedeljak?
Strepnja se, bar do zaključenja ovog izdanja, nije obistinila, pa ima sve više osnova za pretpostavku da će proglašenje nezavisnosti biti odloženo još za koji mesec. Ukoliko do takvog zaključka dođu i strani investitori, doći će i do oporavka Beogradske berze na kojoj je vrednost akcija i investicionih jedinica u investicionim fondovima pala na veoma niske grane. Dosadašnja kretanja na finansijskom tržištu pokazala su da između kursa dinara i vrednosti akcija postoji veoma jaka i sasvim neposredna veza zbog visokog učešća stranih investitora na Beogradskoj berzi. Povratak na jak dinar i brzina kojom se to dogodilo mogli bi, stoga, biti signal da će i akcije i investicione jedinice uskoro i relativno brzo vratiti svoju vrednost.
Nije, naravno, reč o tome da će zbog odlaganja konačnog rešenja strani investitori preko noći pohrliti da finansiraju u Srbiji. U pitanju je nešto drugo. Akcije su sada postale jeftine, pa ako postoji izvesnost da će još koji mesec politička situacija ostati neizmenjena, onda je to prilika da se za kratko vreme napravi lepa zarada, a da još ostane dovoljno vremena da se bez veće štete izvuče kapital sa ovog tržišta.