Kosovska karta

Kosovo je najdirektnije postalo stavka u posthladnoratovskoj igri SAD i Rusije. Svakako ne najvažnija, ali dovoljno značajna da bude tema razgovora makar na radnom ručku glavnih upravljača sveta, okupljenih na samitu G-8 u Nemačkoj. Odluka Putinove Rusije da se suprotstavi američkom unipolarizmu svakako greje srca srpskih tradicionalnih patriota koji očuvanje Kosova u sastavu Srbije vide kao najveći državni interes ili, još pre, kao sudbonosni test nacionalne časti.
Podrška Rusije srpskoj strani u sporu sa kosovskim Albancima svakako jeste jaka karta u rukama Beograda zahvaljujući kojoj Srbija postaje respektabilniji partner u ovoj dugoj, složenoj i, po srpsku stranu, ne mnogo uspešnoj igri. Pred stratezima srpske spoljne politike, međutim, ostaje veoma delikatan zadatak da osmisli šta sa podrškom Kremlja. Osujetiti nameru Zapada da Kosovo postane nezavisno nije jedini cilj Srbije niti jedini zadatak njene diplomatije. Sa Rusima se može biti partner u suprotstavljanju kosovskoj nezavisnosti, ali Srbija ima i druge interese, te mora voditi računa i o drugim partnerstvima u međunarodnoj zajednici. Rusko-američko rivalstvo svakako odmaže olakom stvaranju kosovske države, što Beograd vidi kao poželjnu stvar, ali generalno, Srbija ne bi trebalo da se raduje zaoštravanju odnosa u međunarodnoj zajednici.
Beogradski zvaničnici se, uglavnom, ljute kad ih neko iz sveta postavi pred ogoljenu dilemu: ili Kosovo, ili Evropa. Izbor između ove dve ponude ne mora biti bez ikakvog ostatka, kako to ponekad grubo artikulišu neki portparoli međunarodne zajednice bez dovoljno sluha za srpsku istinu o Kosovu. Ali Beograd zaista mora videti u kakvom su odnosu njegovi interesi vezani za Kosovo i ostali državni i nacionalni interesi. Zato i u izboru partnera sa kojima namerava da sačuva „južnu pokrajinu“, Srbija treba da vodi računa šta su njeni globalni interesi i ciljevi. Aktuelna vlada tvrdi da su to evroatlantske integracije. Osim radikala, to kaže i opozicija. Ako je tako, onda se ni kosovska pobeda ne može priželjkivati na obnavljanju podela i sukoba od pre pada Berlinskog zida.