Foto: Freeimages/cierpki

Košulja koju je 23. novembra u kruševačkom naselju Rasadnik nosio Borko Stefanović mogla bi lako da postane zastava za građane koji ne pristaju da žive u zemlji u kojoj se sloboda govora sankcioniše štanglom u glavu.

Pre dva dana nekoliko hiljada njih izašlo je po vlažnom decembarskom danu da kaže da ne pristaje da nasilje postane prihvatljiv vid političke borbe. Svojom šetnjom oni su poručili da ne žele više da gledaju crne džipove u blizini biračkih mesta, da im je dosta verbalnog zlostavljanja u skupštini, da neće da trpe agresivno ponašanje prema medijima…

To što su sa protesta izostala uobičajena stranačka obeležja i govori političkih lidera, ne treba da zavara nikoga – ovaj skup je političke prirode. Smenjivost vlasti, jednaka medijska zastupljenost svih političkih opcija, tolerancija prema suprotnom mišljenju – sve su to politički principi koji se nalaze u temelju predstavničke liberalne demokratije. Nominalno, Srbija je društvo uređeno po tim idealima. U njoj je na snazi vladavina prava, mediji su slobodni, sudstvo nezavisno, a sloboda zagarantovana. Suštinski, Srbija se svakim danom udaljava od tih ideala. Protesti, za sada, neće učiniti mnogo da se to promeni. Ali su pomak sa mrtve tačke, a to nije malo.