Nama ne trebaju prepisivači tuđih ideja i tuđih vrednosti, koje su nama sramno nametnute i koje se nameću po svaku cenu kako u osnovnoj , srednjoj školi tako i na fakultetima.

O Bolonjskoj deklaraciji i uopšte o reformi školstva niko ne pita nas, koji 40 godina nešto radimo, a možda i vredimo u praksi i teoriji na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije. Ne znam ko im daje mandate da se uništavaju generacije i generacije propalom reformom školstva.

Sramota je što je godinama naš školski i društveni sistem prepušten raznim mediokritetima u ministarstvima i raznim takozvanim nevladinim organizacijama. Inače, nisam srbofil (nego sam Jugosloven po uverenju). Bolonjsku deklaraciju osuđuju čak i najugledniji nemački intelektualci – profesori fakulteta kao birokratsku tvorevinu.

Moja planina u crnotravsko-vlasotinačkom kraju je pusta, u korovu, planina gde sam nekada kosio livade, orao drvenim ralom, žeo ovas i raž, sadio krompir, a leti išao u pečalbu kao građevinar u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Treba postaviti pravo pitanje o toj napuštenoj zemlji na kojoj je srpski narod u srednjem veku opstao pod turskim zulumom.

Ko zna, možda će opet u nekom drugom vremenu biti ponovo moja planina stratište biološkog opstanka Srba u Srbiji i drugih nacija koje u njoj žive, jer idu razne klimatske promene.

U nekim novinama čitam naslove: „Stari profesori koče reformu“. To je po meni samo zamena teza, jer pravi profesori sigurno se bore da opstane školski sistem i vrednost znanja.

Dobro, neka neko objavi da li postoji neki sistem ocenjivanja vrednosti znanja na privatnim fakultetima. Po meni je čista laž da se na njima stiče znanje koje se nekada sticalo na državnim fakultetima kada je u Srbiji bilo normalno vreme života i rada u prosveti.

Svi koji ste prodali, ili vršite rasprodaju srpskog školstva stanite malo!

Razmislite kuda to vodite intelektualno Srbiju.

Sa zadovoljstvom ću uzeti učešće ako bude javnih TV debata – „okruglih naučnih stolova“; umesto pevaljki, velikog brata, farmi, TV sapunica na takozvanim nacionalnim državnim televizijama, na tajkunsko-mafijaškim i privatnim lokalnim televizijama. Treba da pomognemo intelektualno svojoj jedinoj domovini Srbiji – da nađe pravi istinski put reforme društva, pa i u sferi prosvete.

Jer ja drugu domovinu sem Srbije nemam, a oni sa velikim bogatstvima na računima u stranim i našim bankama mogu da odu kada god zažele iz Srbije.

Sve nam se prodaje, i mi ćemo postati ekonomska i duhovna kolonija.

Za sada mogu samo nemoćno da gledam propadanje moje jedine domovine Srbije i da se jedino borim da biološki opstanem.

Autor je nastavnik matematike iz Vlasotinca

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.