Lepota kampanje

Bilo je i u ovoj predizbornoj kampanji liderčića koji su se žalili na „medijski mrak“ koji se, tobože, isprečio između njihove svetle mesijanske vizije i običnih građana, ali takve opaske nisu bile ništa drugo do neukusno cepidlačenje koje otkriva alavost. Mediji su položili ispit. Svako ko je relevantan imao je i relevantan prostor za promociju. Oni marginalni ipak nisu imali marginalni prostor, a oni opskurni takođe su mogli, bez stida, da predstave svoju opskurnost.
Ovde namerno govorimo zbirno – „o medijima“ jer, uz par sitnih pakosti i svinjarija, mulj nije prekrio etar i hartiju. Uprkos obećanjima o „pozitivnim kampanjama“, pojedini političari nisu odoleli da izuste i poneku uvredu, a mediji su i to uredno propratili. Kampanju partija pratila je spektakularizacija. Mediji su, opet, bili dovoljno rutinski da ne podlegnu toj psihodeliji i navijačkoj atmosferi. Rutinsko praćenje kampanje, s druge strane, ostavilo je prostor da se pomalo raskrinkaju, a pomalo i ismeju obećanja, neka poprilično nesuvisla. Vladini mediji jesu diskretno bili uz Vladine stranke (a, ovde nije baš lako razlučiti ko je sve to), ostali su takođe imali svoje diskretne favorite, bar u ideološkim opcijama, ili u bratstvu po trešu, ali i to je bilo u granicama prihvatljivim i uobičajenim i u nekim mnogo razvijenijim demokratijama. Kampanja je bila iscrpljujuća i zahtevala je kondiciju, a mediji su to stoički ispratili, izbegavajući često „opšta mesta“ i nastojanja partija da perut leče giljotinom. Utisak je da su mediji više insistirali na „sitnim crevcima“ – na ekonomiji i socijali – temama u kojima marketing i agitprop najviše kubure s uverljivošću.
Ostavljajući mali manevarski prostor za šarene laže iz političke sfere, mediji su sigurno u ovim izborima pomerili standarde koji će, nadamo se, postati praksa i u narednom periodu. Lideri glavnih partija pokazali su pristojnost i obavezu da se pojave i na medijima za čiju se publiku ne bi mogli zakleti da im je naklonjena. Premijer Koštunica je stoički izdržao „rešetanja“ na TV B92, recimo. Bilo je ponegde i pomalo instinktivnog udvorištva, kad dolazi vlast, ali i to udvorištvo se trudilo da ostavi utisak kakve – takve provokativnosti. Ruku na srce, ova kampanja bila je i lepa finansijska žetva za medije.