Lepota nerazmišljanja

Nataša B. Odalović Ako razmišljate godinu dana unapred, zapisao je jedan kineski pesnik 500 godina pre nove ere, posejete seme. Ako razmišljate deset godina unapred, posadite drvo. Lepo bi bilo meditirati nad ovom jednostavnom mudrošću, da nema dodatka koji se odmah nameće u vidu neizbežne, zapravo opsesivno-kompulsivne asocijacije pripadnika naroda osuđenog da nemo posmatra šta se dešava oko njega. Zato bi svaki prosečni stanovnik Srbije ovaj kineski sled misli nastavio opaskom: A ako pak ne razmišljate uopšte, a dobijate dobru apanažu za to nerazmišljanje, posadite sebe u političku fotelju. Makar i najmanju. Pozicionu ili opozicionu – svejedno. Ko bi dole biće gore, i obrnuto. Nema to veze sa kvalitetom. Nema veze sa sadržajem. Ima veze sa groteskom, da već nismo duboko u tragičnom. Ali kako kod nas Srba jedino oduvek važi zakletva drugu Titu da naša borba zahteva kad se gine da se peva, to ćemo se umesto tragiciranja, zajedljivo podsmehnuti vlastitoj veseloj sudbi. Evo vam malo tog veselja.
Ima, na primer, na političkoj kazališnoj sceni Srbije sasvim, sasvim maleckih političara. Oni su u narodu poznati kao liliputaneri. Uglavnom se bave politikantstvom i demagogijom, u vlastitoj zemlji ne uživaju podršku, ali kevću glasno i privlače ogromnu medijsku pažnju. Mediji u Srbiji uglavnom preferiraju te liliputanere, mada niko ne ume da objasni zašto. Jer ako je istina da iza medija stoje bogati finansijeri i njihovi interesi, onda ostaje van logike zdrave pameti u čijem interesu je forsiranje liliputanera. Ali, logiku ionako ne sadimo i ne sejemo, pa nema ni veze. Elem, vratimo se liliputanerima i kineskom pesništvu. Liliputaneri, naime ne misle ni o čemu, iz vrlo razumljivog razloga, a taj je da za njih misle drugi, a oni samo pokušavaju da sprovode tuđe misli i da za to dobiju svoj deo biskvita. Za te pokušaje, a sadržinski ima i takvih, u uređenim državama zaradili bi ne biskvit, već bajbok. Ne znam po kojoj sve osnovi kevtanje te vrste podleže krivičnom gonjenju: podrivanje države, rasprodaja državnih dobara, utaja ili omogućavanje utaje poreza, nekontrolisano sticanje dobiti i omogućavanje drugim licima da je stiču, i šta ti sve već spada u korpus tih dela zbog kojih se u demokratskim zemljama poput SAD, zemalja EU, itd. sve može zaglaviti tamnica, gde akrepe memla davi. Drugi tip političara su pitbulovi. Oni laju krupnije i naizgled sadržajnije. Liliputaneri postaju pitbulovi kada su na vlasti, a pitbulovi kada su u opoziciji dele se u više podvrsta, a samo jedna od njih postaje liliputanerska. Ali, nije to tema. Elem, pitbulovi, takođe ne misle ni o čemu, jer «ne postizavaju». Oni se žale da su rastrgnuti od silnih putovanja, koja padaju obično onda kad im vreme nije, kad se u Srbiji dešava nešto važno, kao napr. obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja SR Juge, ili od silnih susretanja sa svekolikim prijateljima naše zemlje nakon kojih nema ama baš nikakvog učinka na opštu korist, a u pojedinačne koristi ne bivamo upućeni.
Treća vrsta su lutalice. One ne pripadaju nikome, međusobno su vrlo raznorodne, a za priču o kineskom pesništvu s početka teksta, najzanimljivija vrsta lutalica su one koje se druže sa liliputanerima. Što su one zanimljive u nemanju svog mišljenja, to je milina jedna. O tome ima mnogo anegdota, a jednu koju čuh nedavno, podeliću sa vama. Priča se da je jedan mešanac liliputaner-lutalica, čuo pre nego što su ga informisali oni čije mišljenje poseduje, kako je neko nazadno svešteno lice, nedavno, izgovorilo ovo: «Pakao je mesto gde grešnici zaista gore u večnoj vatri, a ne samo religiozni simbol stvoren da zastrašuje vernike». Kako je to žestilo našeg liliputanera-lutalicu, alergičnog na ovakve priče kojima, kako je odmah rekao liliputaner «manijaci u mantijama plaše malu decu i njihove psiće, kornjače-nindže i kompjuterske igrice». Raspnite tog ortodoksnog kretena, povikao je liliputaner-lutlica, pred svedocima. Svedoci su, jašta, bili barabe, pa su sirotom liliputaneru ovu priču namerno ispričali, a tek potom mu šapnuli, da bude tiho, da je misao o paklu kao stvarno postojećem mestu izgovorio prečasni Joseph R. Ne znam kako se stvar zataškala te nije došlo do diplomatskog skandala, tek, zataškala se a liliputaner-lutalica bez svog mišljenja uhvaćen u zamku dokonih pripadnika KIA (Kafilerijska agencija), pripadnicima KIA to nikada nije oprostio. I tako…