LIČNI STAV

Povodom Rešenja Ustavnog suda Srbije broj 960 koje je objavljeno u „Službenom glasniku RS“ br. 50/08, od 09. 05. 2008. nastale su neke dileme.
Rešenje glasi: „Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 15. stav 2. Pravila o radu biračkih odbora za koordinirano sprovođenje svih izbora raspisanih za 11. maj 2008. g. („Službeni glasnik RS“ br. 30/08)“.
U Obrazloženju, između ostalog, Ustavni sud Srbije kaže: „Saglasno odredbama člana 18. st. 1. i 2. i člana 102. stav 4. Ustava, izborno pravo zajamčeno Ustavom se neposredno primenjuje, ali se način njegovog ostvarivanja propisuje zakonom.
Lično glasanje kao način ostvarivanja aktivnog biračkog prava bliže je uređeno odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika koje, pored ostalog, propisuje da birač ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje svoj identitet i da ne može glasati bez podnošenja dokaza o svom identitetu“.
Navedeni deo Obrazloženja nije sporan.
Sporan je sledeći deo: „Po oceni Ustavnog suda, za dokazivanje identiteta birača može služiti samo važeća lična karta ili druga važeća isprava“.
Smatram da je za dokazivanje identiteta birača jedino merodavna Knjiga državljana, Uverenje o državljanstvu i birački spisak, u stvari, spisak državljana sa određenim prebivalištem. Lična karta, pasoš i vozačka dozvola su izvedeni dokumeti i rok njihovog važenja je bitan za mnoge situacije (najčešće za policiju). Dakle, jesu važni dokumenti za dokazivanje identiteta, ali ne za dokazivanje identiteta birača. Identitet birača je zasebna kategorija.
Dakle, kada se neko nalazi u biračkom spisku i ima ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu, on može da glasa bez obzira na to da li je rok važnosti istekao ili ne. Rok važnosti se ne odnosi na državljanstvo, već na druge stvari i za druge situacije.
Onaj ko sumnja da nešto nije u redu sa državljaninom, jer mu je istekao rok dokumenta, a koji je ovaj podneo na biračkom mestu, mogao bi da tuži organ uprave (lokalne samouprave), koji je sačinio birački spisak.
Dakle, možemo da zamislimo situaciju da je neko (na jedan od zakonom zasnovanih načina), prestao da bude državljanin, ili je menjao prebivalište, ali, ima dokumenta koja su sa rokom važenja. (Upravo je to i način da bi se menjala navedena dokumenta, prvo mora da se menja važnije, a potom izvedeno, a tek na kraju teku novi rokovi važenja dokumenta!)
Takav birač ne bi mogao da glasa, odnosno ako bi glasao, glasanje ne bi bilo dovođeno u pitanje, ali odgovornost nadležnog organa svakako bi postojala. Još je važnija, blagovremeno pre glasanja, provera prvo po službenoj dužnosti (zapisnički) od onoga ko birački spisak sačinjava, zatim, birača, i na kraju, stručne i opšte javnosti da je birački spisak verna slika spiska državljana sa pravom glasa, na određenoj teritoriji.