Kako se navodi, Kurtiju je određen pritvor, a od sudije zavisi kada će biti izveden pred sud. Mediji i opozicione stranke na Kosovu, te članovi „Samoopredeljenja“ ocenili su da je njegovo hapšenje politički motivisano, a da je policijska intervencija bila brutalna, budući da je, prema njihovim rečima, u akciji povređeno 12 policajaca i trojica aktivista pokreta. Zbog neodazivanja sudu Kurtiju je suđenje odlagano desetak puta, a Euleks ocenjuje da je to odraz slabosti koje se moraju otkloniti iz kosovskog pravosuđa.

Kurti je postao poznat javnosti 1997. kao glavni organizator studentskih protesta čiji su učesnici zahtevali da se vrate objekti Univerziteta u Prištini. Kada je Adem Demaći postao politički predstavnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), današnji lider „Samoopredeljenja“ stupio je na funkciju sekretara njegovog kabineta. U aprilu 1999. hapse ga srpske snage bezbednosti da bi dva meseca kasnije, dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, bio prebačen u zatvor u Srbiji. Optužen za ugrožavanje jugoslovenskog teritorijalnog integriteta i osmišljavanje neprijateljske aktivnosti bliske terorizmu, osuđen je na 15 godina zatvora. Međutim, oslobođen je posle smene vlade Slobodana Miloševića. Ubrzo nakon puštanja iz zatvora osnovao je Kosovsku akcionu mrežu (KAN), čiji je cilj bio stvaranje aktivnog građanstva na Kosovu, od koje je 2005. nastao pokret „Samoopredeljenje“.

Kurti je hapšen i nakon protesta u februaru 2007. U kućnom pritvoru je zadržan do jula iste godine. Budući da je izjavio da ne priznaje institucije UNMIK, nije prihvatio branioca koji mu je tada dodeljen po službenoj dužnosti. Slično tome, tokom sudskog procesa u Srbiji, rekao je da ne priznaje srpske sudove, a sebe je nazvao ratnim taocem. Veliki deo stručne javnosti okarakterisao ga je kao anarhistu i antiglobalistu pod maskom radikalnog albanskog nacionaliste. Kako se navodi, još od studentskih dana ga bije glas urbanog buntovnika. Rođen je 24. marta 1975. u Prištini.