Ličnost Danas: Branislav Lečić

Pristupanjem DHSS, Branislav Lečić se obavezao da će dati sve od sebe da stvori novu viziju budućnosti i naglasio da se politikom neće baviti na klasičan način, već da će uključiti, pre svega, duhovni i kulturni rad.

Mnogi smatraju da je uspešna glumačka karijera Branislava Lečića bila na granici da sklizne s leda njegovom neobjašnjivom potrebom da se bavi politikom. Mnogi mu danas zameraju i brojne poteze koje je povlačio ne samo početkom devedesetih kao jedan od predvodnika tzv. plišane revolucije kod Terazijske česme, već posebno za vreme njegovog predsedavanja republičkom ministarstvu za kulturu, u prvoj demokratskoj vladi u Srbiji. Mnogo češće mu se pripisuju političke greške, od promašaja u njegovoj matičnoj profesiji, kojih u tako dugoj karijeri i nije bilo mnogo. Ali i pored kvalitetnih uloga, koje u poslednje vreme još intenzivnije ostvaruje, Branislav Lečić ne prestaje da se bavi politikom.

Rođen je 1955. godine u Šapcu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1978. godine u klasi profesora Minje Dedića. Već prvom filmskom ulogom u „Specijalnom vaspitanju“ predstavio je sebe kao glumca specifičnog šarma, oštrog izgleda i osobene glumačke draži. Koliko god da su mu uloge otpadnika ležale, Lečić se dosta dobro snalazio u šarenolikom spektru likova, koje je tumačio i na filmu, i na televiziji i u pozorištu. Od početka osamdesetih naovamo, ostvario je više od 100 uloga u sva tri medija, među kojima se najčešće navode uloge Crnog u „Sivom domu“ ili Alekse Šantića u istoimenoj seriji, te Edija u predstavi „Ludi od ljubavi“, Hamleta ili odnedavno Otela, ali i Teodora Kraja u „Profesionalcu“, koja je na neki način i bila njegova lična posveta političkom životu, kojim se uporno bavi. Nosilac je crnog pojasa u karateu, bio je oženjen Ivanom Vujadinović, s kojom ima sina i ćerku.