Lisabonski ugovor

Irsko „ne“ Lisabonskom ugovoru na nedavno održanom referendumu uznemirilo je javnost na Starom kontinentu. Prema rezultatima objavljenim u petak 13. juna, 53,4 odsto birača nije podržalo predlog o reformskom projektu osmišljenom u cilju transformacije institucija koje uređuju život gotovo 500 miliona Evropljana. Bio je to baksuzan dan za plejadu političara predvođenih nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, vatrenim zagovornicima Ugovora.
Jedna od najvidljivijih posledica takvog poteza Iraca jeste ta da sporazum koji je potpisalo svih 27 članica EU, a ratifikovalo njih 18, neće stupiti na snagu 1. januara 2009, kako je prvobitno planirano . Stoga, Unija još izvesno vreme neće dobiti predsednika i šefa diplomatije, niti status „superdržave“, koji su silno želele pojedine države. Štaviše, po kuloarima u Briselu uveliko se priča da će neuspeh referenduma u Irskoj osetiti i države Zapadnog Balkana jer je dovedena u pitanje perspektiva proširenja EU. Analitičari smatraju da bi „velike“ države, u prvom redu Nemačka i Francuska, mogle postati ključni faktori za dalji proces evrointegracija, imajući u vidu činjenicu da postojeći Sporazum iz Nice ne predviđa više od 27 članica Unije, koliko ih trenutno ima.
Čuju se i spekulacije da bi prijem naših suseda Hrvata mogao da bude odložen, što je stavilo na muke vlasti u Zagrebu koje često ponavljaju da im je ulazak u EU jedan od prioriteta. Iako britanski premijer Gordon Braun uverava Sarkozija da će uložiti napor kako bi spasao Lisabonski ugovor, postoji mogućnost da će se Britanci ugledati na svoje susede iz Irske. U tom slučaju, mogla bi se ponoviti situacija iz 2005. kada je odbačen predlog evropskog ustava.
Ipak, to ne znači da se EU suočava s krizom i da je Lisabonski ugovor mrtav. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso istakao je da treba nastaviti proces ratifikacije, budući da će primena sporazuma omogućiti „veću efikasnost, transparentnost i demokratičnost“. Štaviše, irski premijer Brajan Kauen požurio je da izjavi da Dablin ne želi da „koči progres EU“, što je donekle smirilo strasti u Briselu. Kao jedno od mogućih rešenja postojećeg problema pominje se i ponavljanje referenduma u toj državi. U tom slučaju, Kauen bi morao da se potrudi da podrobnije objasni sunarodnicima prednosti sporazuma, a i zvaničnici EU bi dali doprinos, najverovatnije obećavajući ustupke.