Loše izabrana „nulta tačka“

Vladimir Ilić Ishod izbora odrediće meru radikalnosti u zahtevima za izmenu legalnog okvira ostvarivanja verskih prava i sloboda. Ukoliko ne pobedi proevropska opcija, ostaje minimalan zahtev koji podrazumeva ublažavanje legalne diskriminacije većine protestantskih crkava i Rumunske pravoslavne crkve. To bi se postiglo izmenom čl. 18 i uklanjanjem čl. 19 iz Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Pobeda evropske opcije otvorila bi mogućnost uklanjanja podele verskih zajednica na „tradicionalne“ (tj. povlašćene) i one druge.
U sadašnjem Zakonu se „tradicionalnim“ verskim zajednicama priznaje kontinuitet od vremena Kraljevine Jugoslavije. U nekim komentarima s visokih mesta protestantskim crkvama se poručuje da će biti priznate kao „tradicionalne“ kroz četiri do pet stotina godina, pošto bi njihovo sadašnje priznavanje navodno promenilo versku strukturu Srbije. Neki pogledi sa strane, kao što je najnoviji izveštaj Stejt dipartmenta o ljudskim pravima, ističu da su među ovim crkvama i one koje su u Srbiji prisutne već sto pedeset godina, a registrovane pedeset godina unazad.
Šta znači zagovaranje pravnog kontinuiteta od vremena Kraljevine Jugoslavije kao od „nultog časa“? Zbog čega se ne ide dalje ili bliže u prošlost? Meru reakcionarnosti nekog zagovaranog rešenja određuje udaljenost u prošlosti stanja koje se idealizuje. Postojeća implementacija pravnog kontinuiteta s Kraljevinom, uz „preskakanje“ potonjih šezdeset godina, kada su verske zajednice bile pod prismotrom političke policije, ali kada su bile registrovane po danas jedino prihvatljivom sistemu prijave, znači spuštanje nivoa legalnog respektovanja verskih prava na nivo standarda i instrumenata iz vremena Društva naroda. Pravni kontinuitet sa Kraljevinom, na ovom planu, ne vodi u savremenu Evropu, nego tamo kuda je otišlo Društvo naroda.