Foto: Freeimages/cierpki

Prokop je udaljen na po kilometar od prometnih lokacija Sajma, Autokomande i Slavije. Koliko je to u gradskom prostoru daleko, najbolje pokazuje značajno smanjenje broja putnika na železnici nakon prebacivanja vozova na tu stanicu. Ti isti putnici su prešli u automobile i autobuse na odavno zagušenim ulicama. Efekat investicije u nabavku novih modernih vozova iz Švajcarske i remont dela mreže pruga je tako poništen. To se dešava kada se ignoriše kompletan istorijski razvoj Beograda, sa nasleđem i gradnje i gradskih sadržaja.

Istorijski, Beograd je svoj centar formirao u varoši uz pograničnu tvrđavu. Prva stvar koju je uradio Knez Mihailo, po preuzimanju ključeva grada, jeste zatrpavanje odbrambenog šanca od Dorćola preko sadašnjeg Trga republike do sadašnjeg Brankovog mosta. Na mestu samog šanca je podignuto Narodno pozorište, a ispred njega Pozorišni trg, na sredini grebena na kojem se razvijao istorijski Beograd. U odnosu na tu lokaciju se razvijala ulična i tramvajska mreža. I dan-danas polovina najkorišćenijih linija javnog prevoza staje ili na samom Trgu republike, ili u njegovoj neposrednoj blizini. Železnička stanica je napravljena na najbližem mestu istorijskog centra gde je mogla biti, i postala je drugi najvažniji generator kako stvaranja ulične i tramvajske mreže, tako i same gradnje. Kasnije se formirao čitav sistem centralnih lokacija: Slavija, Vukov spomenik, Autokomanda, Sajam, Opština Novi Beograd, Banovo brdo… Sam centar Zemuna treba posebno analizirati, jer je on istorijski sa nasleđem uskih ulica, a nakon ukidanja i železničke stanice i tramvaja jako zanemaren.

Ipak, svi metro planovi od 1930-ih pa sve do pre par godina su predviđali mesto ukrštanja prve dve linije na Trgu republike, Terazijama ili Trgu Nikole Pašića. Čak su postojali vrlo jaki sporovi planera sa velikim iskustvom oko ukrštanja prve dve linije na nekoj od ovih lokacija u sredini Kruga dvojke, uzajamno udaljenih po samo par stotina metara. Sve njih je iznenadilo kada je centar sistema pomeren u „Beograd na vodi“, i to posle uklanjanja glavnog centra putničkog saobraćaja, koji se sada tamo nalazi! Sam ne raspolažem sa dovoljno podataka da branim neku od te tri lokacije, ali ko ne razume zašto treba da bude baš jedna od njih, taj ne razume Beograd kao grad i sistem.

Evropska praksa planiranja metro sistema je da se prvi deo prve linije uvek obuhvatao centar putničkog saobraćaja u vidu neke od najvažnijih železničkih stanica. Putnička železnica u milionskom gradu predstavlja najbrži način prilaska centru kroz gradsko područje, a metro se počinje kao dogradnja tog brzog prevoza. U stvari, pogušćavanje mreže brzog prevoza, koja već postoji sa železnicom. Idealan početak metro sistema bi bila veza železničke stanice na Vukovom spomeniku, Savskom trgu i Novom Beogradu, preko Arene, Hajata i središta Kruga dvojke.

Autor je diplomirani inženjer saobraćaja

Sledeće srede: Zašto je metro od nacionalnog značaja?