Most za novo srpsko-američko savezništvo 1

U unutrašnjoj, a tim pre spoljnoj politici, u prvom planu su interesi i na osnovu njih utemeljena savezništva.

Međutim, pragmatične reči velikog američkog predsednika ipak ne treba shvatiti na način koji potpuno isključuje prijateljske odnose. Samo ih treba staviti u realan kontekst. Oni i te kako mogu da budu katalizator i temelj svestranog interesnog povezivanja.

A Srbi i Amerikanci su se, po pravilu, kroz istoriju na taj način međusobno ophodili. Stvari ne treba predimenzionirati i iz svetlih političkih namera i želja na patetičan način nerealno sagledavati, ali činjenica je da su u 19. i većem delu 20. veka SAD za sprski narod bile saveznička zemlja pa i država prema kojoj su postojale vrlo velike simpatije. O tome najlepše svedoči knjiga Mihaila Pupina, Amerikanca srpskog porekla, „Sa pašnjaka do naučenjaka“. S druge strane, u velikoj Americi se sigurno nije toliko znalo i mislilo o maloj Srbiji kao što je kod nas bio slučaj kada se radi o SAD, ali je tamošnja politička elita i javnost ipak nesporno pokazivala naklonost prema Srbima. Dovoljno je da se setimo činjenice da bez blagonaklonog stava  i zalaganja Vašingtona zapadni deo Banata ne bi pripao Srbiji posle Prvog svetskog rata.

Važna karika u srpsko-američkim, ne samo hladno-interesno već i prijateljski utemeljenim saveznički odnosima, bila je između ostalog i Operacija „Vazdušni most“ (Halyard). Radi se o najvećoj akciji spašavanja oborenih savezničkih, a pre svega američkih pilota, iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu. Nju su požrtvovano izvele srpske antifašističke snage otpora pod komandom generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Tako je zarobljeništva pa neretko i smrti spašeno skoro 500 pripadnika anglo-američkih vazdušnih snaga. To se do danas pamti i poštuje u SAD.

Istorija i geopolitika nisu crno-belog karaktera. U odnosima sa Amerikom krajem prošlog veka imali smo težak period. I danas po nekim važnim pitanjima imamo koliziju interesa. Ipak, ako posmatramo širu sliku umesto da se opsesivno fokusiramo na pojedine njene delove, nedvosmisleno je da smo u prošlosti sa SAD imali mnogo više toga što nas u pozitivnom smislu spaja, kao što i danas preovlađuju potencijali za saradnju a ne osnovi za razmimoilaženja. Da sada ne nabrajam sfere od ekonomije do borbe protiv islamističkog terorizma, gde smo jedni drugima od koristi.

Bez obzira na sve ono što nas tišti, u srpskom nacionalnom interesu je da to shvatimo i da se na promišljen način posvetimo razvoju partnerskih odnosa sa SAD. Verujem da je, u realnim okvirima, i interes te velike zemlje da teži što boljim odnosima sa nama. Operacija „Vazdušni most“ je sjajan podsetnik na kvalitet i opseg naših nekadašnjih odnosa ali– ako se obostrano prepozna i na pravi način uvaži – i šansa da se ubrza kretanje ka novom nivou i kvalitetu međusobne saradnje.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Most za novo srpsko-američko savezništvo”

  1. Za cetnici pokret se nemoze tvrditi da je antifasisticki, jer su Drazine snage, cetnici, izvrsile pokolj muslimanskog stanovnistva u Bosni i Sandzaku. Antifasizam je internacionalan. Ne treba biti mnogo pametan i razumeti zasto je Draza spasio americke pilote. Ministar vojni JU vlade u Londonu, morao je da spasi americke pilote, jer bi se u protivnom otkrila njegova saradnja s Nemcima, a on ne zeli da se to sazna. Ko zna koliko Amerikanci postuju svoje ratne veterane, sta sve cine za njih, onda postaje jasno odkud Draazi orden americke vlade. U odgovoru na demars JU vlade Amerikanci su odgovorili da je orden dat na trazenje spasenih pilota. Tvrditi da je cetnicki pokret atifasisticki, vise je nego sramno, jer on nema ni a od antifasizma. Ako je antifasticki, kako objasniti da su Drazini cetnici kod G.Milanovca i Mionice na prevaru uvatili 365 partizana, predali Nemcima, a ovi ih sve streljali u Valjevu? Za ovakve zlocine, koji ne zastarevaju, letele su glave na demokratskom Zapadu. Predsednik visijevske vlade Laval streljan je, jer je clanove Pokreta otpora predavao Nemcima, a oni ih streljali, ili su zavrsavali u konc. logorima. O takvim zlocinima svedoce spomenici po Srbiji, a i arhivske fotografije bradonja sa subarama i kokardama, redenicima preko “junackih” grudi, kako za Nemce vrse prljave poslove, pomazu ezekuciju uhvacenih partizana i rodoljuba.

  2. I naši su komunistički "antifašisti" sproveli pokolje nad "nepodobnim etničkim grupama" i počinile genocid nad Švabama i Italijanima, i to NAKON ZAVRŠETKA RATA! Nismo mi, Taso, videli antifašiste ni na razglednici…

  3. @ Milivoje Radaković
    ozda za vas partizani nisu bili antifasisti, ali za vodje antifasticke koalicije sigurno jesu.Vidi seto iz izjava lidera, koji su vodili Alijansu. Cercil objasnjava zasto su priznali komuniste za partnera “Разлог зашто смо престали помагати Михаиловићу и његове четнике је једноставан. Он се није борио против Хитлера. Одлучно смо на страни Тита, због његове велике и храбре борбе против њемачке армије Партизани су сада господари ситуције и представљају смртну опасност за Нијемце…”
    Рузвелт, председник САД 1944 рекао је “Титова одлука да се бори против нациста прекретница је у повјести II с.р”.
    Џорџ Патон, амерички генерал је рекао “Маршал Тито и његови партизани имали су политичке и војничке храбрости да се усред окупиране Европе, и када наше ствари нису ишле добро, лате оружја и нанесу Хитлеру неочекиван и тежак ударац.
    Ali ko zna, vi verovatno znate bolje od njih? Cercil je svjevremeno zapisao “Tesko pobedjenima”. Verovatno je mislio na bombardovanje Drezdena. Cak je izrazio sumnju da su se saveznici ogresili o zakon ratovanja. Reagovao je minstar vazduhoplovstva, demantovao Cercila, pa je ovaj povukao izjavu i zacutao. Sta se dogadjalo kada su Sovjeti usli u Berlin saznajemo u TV istriskom programu ‘Discovery History’. Okrutnost pobednika se pravda monstruoznim zlocinima nacista, pocinjenim na teritoriji SSSR. Cehhoslovaci su pocistili Sudetske nemce i nisu bas bili nezni prema njima. Medju stradalim Podunavskim Nemcima i Talijanima sigurno je bilo i nevinih, ali u i mnogo onih koji su radili za svoje i Hitlera. Pitanje je zasto se u Srbiji zlocini fasista pravdaju borbom naroda protiv okupatora? Takav fenomen ne postoji u Evropi. Ovde bi da poniste prirodno pravo naroda da se brani kad je napadnut. Bescasce se proglasava za vrhunsku mudrost i vrlinu. Borba protiv osvajaca nepotrebni luksuz i ludilo. Na delu je ‘invented history’.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.