Nacionalne države su dostigle granice svojih kapaciteta

Nacionalne države su dostigle granice svojih administrativnih i političkih kapaciteta, a mnoge su uvidele da politička decentralizacija obaveza, nadležnosti i ovlašćenja doprinosi osećaju olakšanja i samim tim jačanju čitave države. Na kraju krajeva, finansijska i ekonomska kriza pokazuju da globalizacija i centralizacija nisu zaista u stanju da zaštite prosperitet. Decentralizacija i regionalizacija države predstavlja podsticaj za opštinsku, regionalnu i prekograničnu saradnju, koja u uslovima globalne finansijske krize predstavlja drugi način privlačenja i domaćih i stranih investicija.

EU pokazuje da je preko 20 evropskih država usvojilo neko rešenje za regionalizaciju, dok je ovaj proces u toku u ostalim državama. Švedska, Holandija, Nemačka i Velika Britanija prilagodile su postojeće institucije regionalnoj podeli. U Francuskoj i Grčkoj regionalne vlasti su odgovorne za oblasti kao što su obrazovanje, kultura i privredni razvoj. Veliki napredak su ostvarile Italija i Španija čiji regioni imaju određeni stepen političke autonomije i učestvuju u formiranju centralnih organa vlasti, ali nemaju u okviru ustava mogućnost da ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet države.

Vojvodina je poseban slučaj. Međutim, na žalost je ustavna sudbina AP Vojvodine praktično oduvek bila neraskidivo vezana za Kosovo. Dok se Kosovo borilo da postane nezavisna država, Vojvodina je bez sumnje bila i ostala sastavni deo Republike Srbije. Razumem da su rane koje je zadalo Kosovo duboke, ali ne smemo da mešamo pitanje statusa Vojovodine sa pitanjem Kosova. To su dve različite stvari. Vojvodina ne želi otcepljenje.

Moramo biti svesni da postoje snažne sile koje sprečavaju usvajanje Statuta Vojvodine u srpskom parlamentu. Sprečava se usvajanje Nacrta statuta iako je daleko od Ustava Srbije iz 1974. godine kojim se garantovala zakonodavna vlast pokrajine, kao i sudovi, policija, pokrajinski osiguravajući fonodovi. Ništa od toga nije predviđeno novim statutom. Znači, Nacrt statuta ne obezbeđuje najviši nivo autonomije u istoriji Vojvodine.

Kao glavni razlozi za odbijanje Nacrta statuta navode se:

Nacrt statuta bi Vojvodini dao isključiva ovlašćenja, znatno veća od onih koja imaju ostali regioni.

Ukoliko uporedite Statut Vojvodine sa ostalim statutima ili ustavima evropskih regiona, uverićete se da je Statut Vojvodine prilično umeren. U najbolju ruku nalazi se na srednjem nivou evropskog standarda regionalizacije. Na primer, ne daje zakonodavne nadležnosti regionalnoj skupštini. Statut sam po sebi nije na nivou ustava kao što je to slučaj u regionalnim ustavima u Nemačkoj ili u Austriji.

Neki političari kažu da je statut nekonstitucionalan i da nije u skladu sa Ustavom Srbije.

To nije istina. Ukoliko to razmotrite s pravne, a ne s političke tačke gledišta, morate da zaključite da je zasnovan na i u skladu sa Ustavom Srbije. Čak i Izveštaj Evropske komisije iz 2008. godine o napretku Srbije zvanično potvrđuje da je novi statut „u skladu sa ustavnim zahtevima“ (str. 6).

Novim statutom Vojvodina bi postala „država unutar države“.

To takođe nije istina: Statut eksplicitno kaže u članu 1. da je Vojvodina „sastavni deo Republike Srbije“ i građani APV ostvaruju svoja prava i obaveze predviđene Ustavom Republike Srbije, zakonom i statutom (član 5). Statut i njegove amandmane mora da potvrdi srpski parlament. Statutom nije predviđena finansijska kontrola, policija, vojska, državna bezbednost ili spoljna politika za Vojvodinu.

Nacrt statuta teži teritorijalnoj decentralizaciji i predstavlja osnovu za separatizam.

U članu 3. se navodi da teritoriju APV čine geografske oblasti Bačka, Banat i Srem, kao što je utvrđeno zakonom Srbije u vreme stupanja na snagu ovog statuta.

Dobro shvaćena regionalizacija je suprotna separatizmu.

Izvršni organ ne bi trebalo da se naziva „pokrajinskom vladom“.

Aktuelni nazivi „sekretarijat“ ili „sekretar“ ili „Izvršno veće“ su degradirajući i ne predstavljaju evropski standard za regionalne izvršne organe. Regionalna ili pokrajinska vlada, regionalno ministarstvo itd. su aktuelni evropski termini.

Vojvodina ne bi trebalo da ima pravo da otvori svoju misiju u sedištu EU u Briselu.

Ovo je smešno: Čak i regionalni organi centralističkih država u Evropi imaju pravo da otvaraju kancelarije u Briselu i ostalim evropskim regionima. Član 16: predstavništva (ne „misije“) u regionima Evrope radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta. Svi evropski regioni imaju takva predstavništva. Cilj je biti bliže evropskim fondovima i takmičiti se za ta sredstva na vreme. Ne zbog sopstvene spoljne politike! To nisu ambasade. Iako mislim da je ovde samo rečo nesporazumu.

Nacrtom statuta se pokušava destabilizovati Srbija, razdeliti i rasparčati zemlja.

Naprotiv: Novi statut bi zadovoljio građane Vojvodine, oni bi i dalje bili lojalni građani Srbije, a na taj način bi se osnažila i stabilizovala čitava republika. Odbijanje Nacrta statuta bi dovelo do velike konstitucionalne krize i destabilizacije. Ukoliko, međutim, srpski parlament ne odgovori na hitne želje za usvajanjem novog pokrajinskog Statuta, zaista bi postojala opasnost od destabilizacije.

Srbija se priprema za pristupanje Evropskoj uniji i učinila je mnogo uspešnih koraka i značajan napredak. Iako predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta generalno i zvanično smatraju pitanje vojvođanskog statuta internom stvari, oni potvrđuju da je pristupanje Srbije EU povezano sa pitanjem konsolidacije odnosa unutar Srbije, što podrazumeva decentralizaciju i vraćanje imovine Vojvodini i lokalnoj samoupravi. Tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da iskusi decentralizaciju i regionalizaciju. Buduća decentralizacija Srbije, bez obzira na odabrani oblik, trebalo bi da bude u skladu sa evropskim standardima koji omogućuju regionima u EU da ostvare značajniju saradnju među regionima, a ne samo među državama.

Komitet regiona Evropske unije je u brojnim mišljenjima istakao važnost decentralizacije i raspodele državne vlasti u državama Jugoistočne Evrope. Neophodno je ne samo potpomoći centralne institucije, većtakođe prihvatiti samostalno donošenje odluka regionalnih i lokalnih vlasti i institucija. Komitet regiona podržava blisku saradnju između regionalnih i lokalnih vlasti Zapadnog Balkana u prekograničnim i regionalnim projektima i saradnji, preporučuje razradu strategije za decentralizaciju Srbije i ističe potrebu jačanja srpskih regionalnih i lokalnih institucija.

Siguran sam da će srpske vlasti uvideti da je usvajanje Statuta Vojvodine veoma važan korak ka pristupanju Evropskoj uniji, koji u kontekstu svetske ekonomske krize može doneti Srbiji pomoći podršku.

Na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji Srbija je saglasna „da doprinosi političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti Srbije, kao i stabilizaciji regiona“ (čl. 14, 1, 2b). Uveren sam da će novi statut APV biti ubrzo usvojen u srpskom parlamentu kao važan doprinos institucionalnoj stabilnosti u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.

Autor je predsednik Instituta evropskih regiona (IRE) Salcburg/ Austrija