Nacizam je počeo marševima

Nadležni su zabranili marš neonacista, koji je za 7. oktobar najavljivan u Novom Sadu. To, međutim, nije razlog da se prestane upozoravati javnost na opasnost koju donose neonacističke ideje. Mladi ljudi iz novosadske grupacije, koji svog vođu nazivaju Firerom, verovatno nisu učili istoriju ili su je zaboravili. Ako pročitaju Hitlerovu knjigu „Moja borba“ (mogla se kupiti i u nekim našim knjižarama, možda se može i sada), videće kakvo je mišljenje imao Hitler o slovenskim narodima. Kao rođeni Austrijanac, bio je posebno kivan na Srbe, verovatno zbog poraza austrougarske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari u i svetskom ratu. Za njega su samo Nemci bili „narod gospodar“ (Herrenvolk), a ostali su bili drugorazredni i trećerazredni narodi. Ovi poslednji bili su, po njegovoj zamisli, samo za fizički i drugi nekvalifikovani rad. Srbi su, zajedno sa ostalim Slovenima, spadali u kategoriju trećerazrednih naroda. Bilo bi dobro da to znaju oni koji su nameravali da marširaju novosadskim ulicama.
Lični izbor Hitlerov bio je general, takođe Austrijanac, koji je preuzimajući komandu nad vojskom u Srbiji, svojim vojnicima poslao poruku u kojoj stoji, pored ostalog: „U ovoj zemlji u toku Prvog svetskog rata tekli su potoci nemačke krvi, krvi vaših očeva, zbog podmuklosti srpskog naroda“. Valja podsetiti zaboravne da su nacisti u toku Drugog svetskog rata u Srbiji pobili desetine hiljada Srba (setite se samo Kragujevca, Kraljeva itd), stotine hiljada Poljaka, milione Rusa i pripadnika drugih naroda. I ta partija treba da bude uzor srpskim mladićima?
Hitler je bio obična kukavica. Kada je rat bio takoreći završen, rekao je da je nemački narod zaslužio da rat izgubi jer nije sposoban da ispunjava zadatke koje mu je namenio. Da je imao imalo časti, obratio bi se svom narodu i izvinio se za one silne muke, patnje, razaranja i smrti koje je skrivio. Prisustvovao sam 1946. suđenju organizatorima i izvršiocima pokolja januara 1942. u Novom Sadu i Šajkaškoj (tzv. „Racija“). Na njemu je žandarmerijski kapetan jasno i glasno rekao: „Za sve za šta se okrivljuju moji potčinjeni, odgovornost je moja, jer sam ja naređivao šta da čine“. Taj mali žandarmerijski oficir imao je hrabrosti da prizna šta je učinio, iako je bio svestan šta ga čeka. Hitler i druge glavešine njegovog režima nisu imali tu hrabrost.
Nacizam nije počeo sa gasnim komorama i krematorijumima. Počeo je s marševima sličnim onom koji se pripremao u Novom Sadu. I raspad Jugoslavije, a u njoj su svi Srbi živeli u jednoj državi, takođe je počeo s marševima u Novom Sadu i Vojvodini, takozvanom „jogurt-revolucijom“. A kako su se završili ti marševi, to svakako znaju i ovi ovdašnji neonacisti.
Svaka pojava rasizma, nacizma, fašizma, ksenofobije redovno se na kraju završava krvlju. Ove pojave po pravilu znak su da štošta u tom društvu ne valja. Sociolozi i drugi stručni ljudi treba da predlože političarima i onima koji se smatraju takvim, šta da se uradi i kojim redom da se stanje popravi. Drugim rečima, da se bolest izleči. Jer, ove pojave su teška bolest društva. Nije dobro što su protesti i komentari povodom najavljivanog marša dolazili pretežno od Jevreja, kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Bilo bi bolje da su glasnije reagovali pripadnici većinskog naroda.
Takvi marševi teško da će pomoći Srbima na Kosovu, kao što nisu pomogli ni marševi krajem osamdesetih godina prošlog veka u mnogim krajevima tadašnje države. Požar se gasi kad se primeti, kasnije je mnogo teže. Posebno je opasno kada takav požar bukne u jednoj multinacionalnoj, multijezičnoj, multikonfesionalnoj sredini, kakva je Vojvodina. Zabrana marša nije dovoljna. Ako se ne preduzmu efikasne mere protiv onih kojima su nacisti uzor, onda neka nam je Bog u pomoći !