Narodne kuhinje i globalizacija

Milinko Bujišić Korisnici narodnih kuhinja održali su naučni simpozijum na temu »Narodne kuhinje i globalizacija«, na kojem je učestvovao veliki broj istaknutih konzumenata besplatnih obroka iz cele zemlje. Ovo je prvi naučni skup ove brojne kategorije ljudi, koja je izgradnji naše zemlje dala više nego što je imala. Država je umela da im se oduži na najbolji način, odnosno, da otvori narodne kuhinje na svim važnim punktovima i da deli po jedan besplatan obrok dnevno.
Simpozijum je održan u jednoj napuštenoj baraci, na periferiji grada, koja pruža mogućnosti za višestruke sadržaje – od prenoćišta do organizovanja političkih i naučnih skupova. Primećeno je da od gostiju iz inostranstva niko nije prisustvovao, iako su pozvani. To je protumačeno kao nepoštovanje naših kuhinja zbog trenutne političke situacije u zemlji.
Niko ni od predstavnika naše vlasti nije prisustvovao ovom skupu, niti je pravdao izostanak, a moglo se čuti mnogo toga što bi im koristilo na budućim izborima, odnosno za osvajanje vlasti.
O značaju ove brojne grupacije govori i lakoća i težina sticanja njihovog statusa. Lako padneš na te grane, a teško dođeš do korisničke karte za besplatan obrok. Tu kartu je teže dobiti nego članske karte mnogih partija, udruženja, pa i naučnih institucija. Moraju da se pribave brojne potvrde, obave razgovori u centrima za socijalni rad sa pedagozima, psiholozima i socijalnim radnicima. Ako sve to preživiš, više nema šta da misliš.
Naučnu diskusiju, koja se prvi put prenela iz dugih redova za besplatnu hranu u pomenutu salu barake, pokušala je minirati jedna manja grupa ljudi, koja je tražila da se raspravlja o kvantitetu i kvalitetu porcija sa hranom, a ne o svetskim problemima. Jake snage internog obezbeđenja brzo su reagovale i udaljile izgrednike.
Na osnovu uvodnih referata i trodnevnih diskusija doneseni su obavezujući zaključci, koji su jednoglasno usvojeni, a koje objavljujemo u celini.
U preambuli zaključaka stoji da postojeći svet ima više gladnih nego sitih i da njihov glas mora više da se čuje i da se svi moraju više uključiti u odlučivanje o velikim svetskim problemima.
Obavezujući zaključci:
Da se u našoj zemlji, članici Ujedinjenih nacija, što pre konstituiše vlada na čelu sa dosadašnjim premijerom i ministrima koji su to već bili, a koja bi, kao i do sada, zastupala interese naših narodnih kuhinja u svim relevantnim svetskim institucijama.
Da se upozore Ujedinjene nacije da se ne smeju kršiti ljudska prava i menjati granice nigde u svetu, pa čak ni kod nas, jer svi mi želimo da živimo mirno i da se hranimo u miru u celovitoj našoj državi.
Da se napravi svetsko udruženje narodnih kuhinja koje bi koordiniralo rad svih ustanova ove vrste u svetu i koje bi doprinosilo unapređivanju i širenju ovakve ishrane, od najsiromašnijih do najbogatijih zemalja sveta.
Da se sav svetski naučni potencijal okrene isključivo genetski modifikovanim biljkama i životinjama koje se koriste u ishrani čovečanstva, kako bi se povećala proizvodnja hrane.
Da se utvrde svi krivci za globalno zagrevanje planete, da se adekvatno kazne kako ne bi došlo do naglog otopljavanja koje bi ugrozilo proizvodnju hrane, a time i opstanak čovečanstva i naših kuhinja.
Da se svi problemi u svetu rešavaju mirnim putem, bez upotrebe prekomerne sile, i da se svi više okrenemo jelu i piću, a manje oružju i ratovima.
Da se uspostavi pravednija ravnoteža između velikih sila kako bi bilo više pravde u svetu i više hrane za sve građane sveta, a ne kao sada, da neki imaju više, a neki manje, da neke boli želudac od jake hrane, a druge od gladi.