Nauka priznaje samo činjenice

U potpunosti razumem, poštovani gospodine Đeriću, (Vašu) potrebu za što iscrpnijim navođenjem preciznih podataka kada su u pitanju argumenti iz teksta „Magla u dimu“ i, moguće je, drugih (mojih) tekstova. Ipak, iscrpnost i preciznost (poput navođenja referenci) rezervisane su za potpuno različitu formu: naučne radove, a ne novinske kolumne – i tako i treba da ostane. Ovim se možda gubi na uverljivosti, ali dobija na razumljivosti, stilu i čitljivosti uopšte. Nezgodnost situacije u kojoj se različite forme poput naučnog i novin(ar)skog teksta pokušavaju sinergisati može dovesti do obostranih manjkavosti, čega sam svestan.
Široka studija (25 autora, preko 2000 obuhvaćenih osoba u eksperimentu) koja opovrgava vezu između „pasivnog pušenja“ i plućnog kancera, a čije je navođenje u kolumni bilo oskudno i eventualno delovalo neuverljivo, jeste Boffeta P. et al. (1998) „Multicenter case-control study of exposure to environmental tobacco smoke and lung cancer in Europe“ Međunarodne agencije za istraživanje kancera. Nenaučnost postupka u prvobitnim EPA-inim navodima o povezanosti pasivnog pušenja i kancera koji su služili kao kapisla za antipušačke kampanje potvrdio je i Federalni sud SAD 1998, i to kao kršenje zakona. Osnovni problem je u transferu zanemarljivo niske korelacije (npr. 0,00001) na veliki uzorak (npr. realnu populaciju SAD) čime se dobija dramatičan broj od više hiljada navodnih smrti. Istovremeno, u novijem naučnom radu koji predstavlja prikaz većeg broja naučnih studija na ovu temu (Adlkofer, F., 2001, „Lung cancer due to passive smoking – a review“) zaključuje se da je „danas pretpostavka o uvećanom riziku od plućnog kancera zbog pasivnog pušenja više stvar ličnog stava nego čvrstog naučnog dokaza“. Nažalost i ne po prvi put, nevladine organizacije su u nekritičkim pozivanjima na nauku bile glasnije od same nauke. Činjenica da zapadni svet bruji o štetnosti pasivnog pušenja za nauku ne znači mnogo. Verovatno je da bi demokratskom procedurom bila oborena i ideja o planeti Zemlji kao lopti, pošto većina nas ima utisak da je svet poprilično ravan. Na sreću, nauka i naučni metod nisu demokratični i naučne činjenice su, dok se (naučno) ne opovrgnu, takve kakve jesu – prilično rigidne i netolerantne.
Tekst „Magla u dimu“ fokusirao se na tzv. pasivno pušenje, a opaska o samim pušačima i kanceru ticala se samo preuveličavanja usled zlonamernog tumačenja statistike, a ne negacije ove povezanosti. Istovremeno, nije mi bila namera da „branim“ pušače. A ponajmanje mi je bila namera da navijam za neoliberalne poglede na društvenu stvarnost. Ukoliko to nešto znači, i sam sam nepušač i duvanski dim mi privatno smeta. Međutim, u odsustvu nedvosmislenih naučnih dokaza o štetnosti tzv. pasivnog pušenja smatram kako, u najmanju ruku, nije u redu stigmatizovati ove pojedince, pogotovo neutemeljeno se služeći naukom kao izgovorom. Istovremeno, ne smatram da se moja (niti bilo čija) sloboda krši onda kada neka aktivnost smeta mojim čulima. Neskromno smatram kako je potrebno oslobađati se (neo)liberalne ideologije zdravizma, te kako je u javnosti potrebno sluha i tolerancije i za nezdrave životne stilove, ma koliko to danas zvučalo politički nekorektno.
Međutim, Vaš kritički i preispitujući pristup informacijama koje dolaze iz novinskih kolumni iskreno budi samo pohvale. Zaista verujem kako bi nam svima bilo bolje da postoji mnogo više skeptičnih pojedinaca koji, poput Vas, nakon izvesne informacije postavljaju sjajna dalja pitanja poput „A gde to tačno piše?“ i „Molim, uverljivije objasnite/dokažite“. Uz iskrenu zahvalnost na čitanju i opasci kako je pojava mojih kolumni izazvala osveženje kod Vas, i uz jednako iskreno nadanje kako ćete nastaviti sa kritičkim čitanjem mojih tekstova. Vaš