Nema novca na ulici

 Realnost ekonomske krize je „surovo jednostavna“, poručuje premijer Mirko Cvetkovići dodaje da je najbolja ponuda Vlade radnicima i sindikatima da se u 2009. „plate faktički povećavaju u skladu sa inflacijom“. Odredbe o regresu i toplom obroku počeće da se primenjuju kada se za to steknu uslovi.

Opšti kolektivni ugovor potpisan je aprila 2008, a Aneks o njegovom proširenom dejstvu početkom novembra. Prema utvrđenim paritetima, naknade za regres i topli obrok iznosile bi oko 7.000 dinara mesečno po radniku i bile bi obaveza svih poslodavaca, uključujući državu. Premijer Cvetkovići ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajićsaopštili su tokom novogodišnjih praznika da se primena Ugovora odlaže.

Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, jednog od tri reprezentativna sindikata koji su potpisali ovaj dokument, najavio je da će radnici izaći na ulice i zahtevati od Vlade da poštuje ono na šta se potpisom obavezala. Čanak najavljuje i obustave rada i štrajkove. Cvetkovićodgovara da se protestima može postići samo haos i da se regres i topli obrok „ne zarađuju na ulici“. Ljajićpoziva sindikate na kompromis i nastavak socijalnog dijaloga. Unija poslodavaca preti da se neće vratiti u Socijalno-ekonomski savet ukoliko Vlada ustukne pred radničkom ljutnjom.

Govoreći rečnikom „surove realnosti“, koju pominje premijer, zahtevi sindikata su nerealni. Država nema desetine miliona evra za finansiranje novih socijalnih prava. Biće dobro ukoliko ne bude otpuštanja hiljada ljudi, odnosno ako dosadašnji investitori poput US Steela ne obustave dobar deo proizvodnje, a ovi aktuelni poput Fijata se ne povuku. O novima teško da će biti reči. Šta je tek s malim preduzetnicima, koji će preživljavanje smatrati za uspeh. Državna preduzeća su posebna tema, monopolistima će uvek biti dobro, gubitaši će nastaviti da propadaju. Tako otprilike stoje stvari. Radnički štrajkovi i izlasci na ulice samo će dovesti društvo u psihozu i još izraženiji pesimizam, a dobro nikome neće doneti.