Nema se – može se

Saša Nikašinović Statistika kaže da tek svakom desetom domaćinstvu kad podmiri uobičajene mesečne troškove preostane nešto i za štednju. Praznici kao što su ovi uskršnji smanje i taj mali postotak štediša, ali za koliko – niko nije pokušao da utvrdi. Sudeći po praznim rafovima u samoposlugama i punim hotelima u banjama i na planinama mnogi ovog meseca ne samo što ni dinar neće uspeti da uštede nego su i onu malu ušteđevinu ovih dana dobro okrnjili ili, čak, celu potrošili. Drugi su praznovali na kredit. Nema se, ali – može se.
Kredit je jedna od privlačnih novina koja nam je stigla posle odlaska Miloševića za vlasti. Život je sada lakši nego što je bio, ali ni izbliza nije onoliko lak koliko su mnogi očekivali. Srećom, za veće kupovine i za popunjavanje dramatičnijih rupa u kućnim budžetima tu su krediti. Nije ih teško dobiti – banke se utrkuju da vas ubede da kredite podignete baš kod njih. Glavni adut ima je brza procedura. Od trenutka kad predate molbu za kredit na odobreni keš ćete, kaže jedna reklama, čekati samo 24 sata.
Za onog kome je novac hitno potreban brzi keš je više nego primamljiv. I krediti se uzimaju. Pri tom, uprkos uverenju da svi pomalo živimo na kredit, građani Srbije nisu prezaduženi. U proseku svaki stanovnik duguje po 700 evra, što kad se poredi susednim zemljama gde ta suma najčešće prelazi hiljadu evra – i nije mnogo. Banke sa pravom, računaju da će broj onih koji su zainteresovani za kredite i dalje rasti.
Nevolja sa kreditima je što su skupi. Kamate su visoke, a iznos je vezan za devize, pa visina rate zavisi od deviznog kursa. Jačanje dinara u odnosu na evro u lanjskoj godini mnogima je olakšalo teret otplata. Ali, bilo pa prošlo. Očekivanja da će se to u istoj meri ponoviti i u ovoj godini nemaju mnogo veće šanse da se realizuju nego da dobijete sedmicu na lotu. Šanse da doživite neprijatno iznenađenje su, međutim, znatno izvesnije. Pokazalo se to i ovih dana uoči uskrsa kada su onima u čijim ugovorima stoji klauzula o promenljivim kamatama od banaka stigla obaveštenja o povećanju rate kredita izražene u evrima. Kamate su povećane na evropskom tržištu, pa će i oni morati da plaćaju veće kamate na već podignuti kredit. Računica onih koji su verovali da su kamate na međunarodnim finansijskim tržištima stabilne i da su oscilacije i kad ih ima zanemarljive – pokazala se pogrešnom.
Leka za njih sada gotovo da i nema. Narodna banka već duže vreme upozorava građane da se pre podizanja kredita raspitaju u nekoliko banaka o uslovima kreditiranja i da pre potpisivanja dobro prouče ugovor koji potpisuju. Nažalost ta upozorenja malo ko sluša. Krediti se uglavnom dižu tamo gde čovek ima otvoren tekući račun, uz nigde proverenu i netačnu računicu da manje-više svi nude isto. Seoba tekućeg računa u neku drugu banku za mnoge je zamoran posao iako bi taj posao mogao da im donese ozbiljnu finansijsku korist. Stvari se menjaju tek kad se neko ozbiljno opeče i uveri se da u „njegovoj banci“.
Za one koji su se sada opekli i dobili neugodnu uskršnju čestitku u kojoj im banka poručuje da im je rata odsad veća, šansa da promene banku i dobiju povoljniji kredit nije velika, ali – postoji. Mogli bi, ipak, da obiđu neke od banaka koji nude kredite za refinansiranje ranije podignutih kredita i da proračunaju koliko im se to isplati. U nekim slučajevima bi verovatno i mogli nešto da uštede, ali moraju otvoriti četvoro očiju, dobro izračunati sve pluseve i minuse i tek onda doneti konačnu odluku. Za početak može dobro da posluži i informacija o uslovima po kojima banke odobravaju kredite građanima koja se može naći na Internetu na sajtu Narodne banke. Sve osnovne cifre su tu, ali se o detaljima i tačnoj sadržini ugovora ipak treba informisati i dodatno kod banaka čije vam se ponude čine najprimamljivijima.